Vin Dizel je ovog puta na filmskom platnu oživeo lik Majloa, najopasnijeg vozača na kugli zemaljskoj, ujedno i tajnog agenta koji je došao iz Amerike u Barselonu s namerom da se infiltrira u redove španske mafije. Kao lični vozač Barseloninog podzemlja, Majlo završava na ivici korupcije i haosa, uvek korak ispred lokalne policije i protivničkih bandi.
To je bi uglavnom bio kratak scenario ovog filma. Sam scenario definitivno nije posebno inovativan; priča o tajnim agentima u redovima mafije odavno je izlizana, a osim nekoliko Vinovih replika za pamćenje, nekvalitetni dijalozi ne pomažu previše. Akcenat igre je na vožnji i akciji koja se događa dok je Majlo na točkovima. Kao vrhunski vozač, naš heroj je u stanju da izvodi razne vratolomije, sudara se s obližnjim vozilima, kupi sve objekte koji mu se nađu na putu, skreće pod ručnom, a za izvedene vratolomije puni se bonus kojim možete ostvariti posebne manevre. Nerealno razbijanje i eksplozije vozila zanimljivo su napravljeni, ali činjenica da ne možete gaziti okolne nevine pešake mnoge će verovatno razočarati.
Naime, građani Barselone očigledno imaju neke posebne veštine, s obzirom na to da su svi u stanju da uz dramatično bacanje u stranu izbegnu auto koji juri. Dok je nerealna vožnja koja diže adrenalin jedan od pluseva ove igre, delovi igre koje Majlo provodi na nogama deluju u najmanju ruku zbunjujuće. Čini se da je Midway previše vremena potrošio na samu vožnju, dok igru na nogama kao da nisu stigli da usavrše. Kamera koja ne prati protagoniste kako treba, otežane kontrole i nekvalitetan sistem nišanjenja boljke su od kojeg pati on-foot deo igre The Wheelman.
Dok nas glavne misije vode kroz samu priču, sporedne misije donose posebne bonuse, a dele se na hvatanje određenog auta, vožnju taksija (dolazak od tačke A do tačke B u što kraćem roku), pravljenja što veće štete po gradu, uličnih trka itd. Glavnu priču moguće je završiti za nekih 5-8 sati igranja, sporedne misije nisu dovoljno intrigantne da bi održale pažnju posle završene priče, a igra nema alternativnih završetaka niti sličnih mogućnosti, pa ne možemo reći da će vas The Wheelman naterati na ponovno igranje.
Grafika u The Wheelman-u je u redu, ali ostavlja utisak nedorađenosti. S obzirom na to da je igra trebalo da izađe pre otprilike dve godine, pa je odgađana sve do sada, možda je to problem. Unreal 3 engine koji pogoni igru izgleda kao da je izašao iz godinu dana stare igre (ako ne i više). Na najvišim detaljima okružuju vas samo osnovni objekti, nema ušminkanih detalja, kvalitetnih efekata na koje ste verovatno navikli, senke su neuverljive, a čak ni fizika ne izgleda preterano dobro. Doduše, možemo koliko-toliko prepoznati ulice Barselone i bicepse našeg glavnog junaka, a to je valjda najvažnije. Zvuk je u redu; dok se polako vozite ulicama, možete menjati radio stanice, a kad počne neka opasna potera, počinje i napeti hardkor soundtrack. Što se glasovne gluma tiče, Vin je svojim hrapavim glasom kvalitetno počistio sve ostale neuverljive glumce.
The Wheelman ima dosta mana. Nedorađeni grafički prikaz mogao bi mu se i oprostiti kad bi bio kompenzovan kvalitetnim gameplay-om. Vožnja, sudaranje, razni manevri i eksplozije su dosta zabavni, ali određeni propusti, bagovi i očajan on-foot deo igre sprečavaju potpuno uživanje. Poznata priča i ponavljanje, koje se pojavljuje posle nekog vremena ne poboljšavaju sveopšti utisak o igri. Ako ste obožavalac Vin Dizela ili čoveka smatrate svojim idolom, ne bi bilo loše da ovu igru dodate u svoju kolekciju. Osim toga, ako vam je do nerealnog jurcanja po Barseloni, kršenja saobraćajnih propisa, filmskih eksplozija i smešnih dijaloga, a možete da preživite slabiju grafiku i određene propuste, nabavite igru The Wheelman.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com