Kad se pojavio prvi "Las Vegas", ostali smo malo zatečeni. Ipak je naglasak bio na dosta više arkadnoj pucačini s nekoliko dobrih elemenata igre. Igra je bila propraćena solidnom medijskom kampanjom i na kraju je prošla prilično dobro na tržištu. Solidan single player, malo lakši pristup taktičkom ratovanju, a i samom autoru dosta dobra razbibriga od, za ono vreme monstruozno teškog, Ghost Recon-a. Iako je imao manjih problema sa multiplayer delom, bio je to u globalu vrlo dobar naslov. Igra Tom Clancy’s Rainbow Six Vegas 2 nastavila je tim stopama i dosta toga doterala i prepravila.
S tehničke strane, nema nekih velikih pomaka. Naprotiv, na poprilično jačoj konfiguraciji u odnosu na onu koja je pokretala prvi deo igra ima dosta problema s mapama. Pod problemima se misli na situacije gde četiri-pet protivnika trčkara i puca, a po ekranu sve svetli, seva, krš i lom, ali ako je ekran prazan, a samo jedan auto na parkingu, dolazi od problema. Čudan bag, ali verovatno će biti ispravljen. Što se drugog tiče, ima i malih problema s nedostajućim razgovorima, kao da fali zvučni zapis ili je jako utišan. Ako pričaju kroz mikrofon, zvuk je solidno prikazan; ako pričaju kroz gas-maske, zvuk je dubok, zagušen i opet odgovara atmosferi. Razgovori protivnika su skoro svi novi, svega nekoliko puta se javlja poneki povik iz prvog dela igre, ali pohvalno je što ovaj put ipak nude veću ozbiljnost. Razvojni tim je još jednom upotrebio unreal 3 engine; ne preterano zastupljen trenutno na tržištu, ali svejedno, zahvalan i stabilan.
Gameplay se nije promenio, u ulozi ste vođe Rainbow 6 tima od tri člana. Kako prolazite prilično velike i detaljne mape, pratite radnju natprosečnog TV krimića. Jedina stvar koja se u pozitivnom smislu može reći o celoj igri je nepoštovanje standardnih stereotipnih pravila. U ovoj igri ljudi (nedužni civili) ginu zbog loših odluka, uništavaju se skupe stvari zbog višeg cilja, ne poštuju se naređenja i uglavnom ne ide sve kako biste baš očekivali u jednoj proameričkoj igri. Nažalost, sve ostalo u igri ostalo je isto. Ne postoji ništa posebno što čoveka može ubediti da kupi i ovaj nastavak.
Single player igra ima nekoliko katastrofalnih propusta kojima su samo dodatno upropastili realnost. Naime, u jednoj od početnih misija dosta naroda gine od gasa jer vi niste uspeli da otvorite vrata. Tu je i sveprisutni čarobni špric, kojim povređenog borca vraćate u igru, ali ako se to vama desi – nije moguć povratak među žive, već jednostavno morate krenuti od poslednjeg checkpoint-a. Međutim, verovatno najfascinantniji problem ostao je kao boljka iz prvog dela. Naime, vaši neuništivi specijalci umiru ako padnu s pola metra visine. Još jedan element igre koji nervira je oduzimanje mogućnosti pucanja u određenim međusekvencama. Ideja nije loša, naglašavanje atmosfere i napetosti, ali u najgoroj mogućoj situaciji, kad vam je smrtni neprijatelj pred licem, vi ne smete da pucate u njega! Prosto neverovatno.
S vizuelne strane, jako je vidljiva starost. Prvi Los Anđeles bio je prihvatljiv u svoje vreme. Ali, od tada je prošlo dosta naslova i čovek se malo razmazi. Teksture su niske rezolucije, i danas su neprihvatljive. Bilo da se radi o teksturama za aparate za gašenje požara ili katastrofalno mutnim i jadnim teksturama na puškama na podu, sve izgleda potpuno razočaravajuće. Druga stvar koja odaje konzolaško poreklo ove igre jeste nestajanje leševa nakon nekoliko sekundi; samo se vidi oružje na podu, što jako kvari utisak prilikom igranja. Ako ste igrali prvi deo u multiplayer-u, onda znate kako je to traljavo izgledalo.
Kad se sve uzme i objektivno pogleda, ovo je, nažalost, prosečan arkadni FPS koji bi hteo da ima taktički prizvuk i da se prodaje na staroj slavi i imenu Toma Klensija. Engine je i dalje sposoban da prikaže velike zgrade, detaljne hotele, sve je tu na mestu i izgleda realno i doprinosi atmosferi, a onda se desi neki čudan problem koji ne bi smeo da bude tu i pokvari konačan efekat. Ako vam se svideo prvi Rainbow 6 Vegas i imate volje da progledate kroz prste ovim propustima – slobodno se bacite na ovaj nastavak, ali postoji bojazan se da ćete posle nekog vremena i sami shvatiti da se jako malo toga promenilo. Ista muzika, isti gameplay, malo doteran multiplayer (što je, verovatno, najjači deo igre), a jedina vidljiva promena je uvođenje sprinta, dok je sve ostalo identično prvom "Vegasu". Prvi put je bilo zabavno i inovativno, sada smo očekivali puno više, a dobili reciklirani proizvod s premalo inovacija da opravda cenu. Vegas 2 ostavlja jako loš utisak "već viđenog".
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com