Od kreativaca iz studija High Moon, a pod vođstvom izdavačke kuće Activision, Transformersi se vraćaju na sam početak priče – pre filma, pre Zemlje, na sam Cybertron, gde besni građanski rat. Ovoga puta radnja vas smešta na matičnu planetu naših metalnih heroja – Cybertron, gde je rat u punom zamahu. Dobri Autobot-i i zli Decepticon-i bore se sve u šesnaest, užareni metal i eksplozije vrcaju na sve strane, a planeta se gotovo raspada pod teretom rata. Sve opisano, u kombinaciji s hladnim svemirom, nudi dobru zabavu, barem na papiru.
U dizajnu odmah možete primetiti da su autori želeli one dobre stare Transformerse, onakve kakve ih znamo iz crtaća. Transformers: War for Cybertron je svojevrstan omaž ostalim Transformers igrama koje su izlazile proteklih godina i koje uopšte nisu oduševile, pa će vam ponuditi uvid u prošlost Autobot-a i Decepticon-a, kao i suparništva između Optimusa i Megatrona. Dakle, napuštamo Zemlju i selimo se na daleku planetu Cybertron. Cybertron je dizajniran veoma dobro i opšti je utisak da se zaista radi o planeti na kojoj žive roboti. Ogromne zgrade, autoputevi, podzemne železnice, sve nekako podseća na ljudsku rasu, ali opet, sve je tamno i metalno, baš u pravom Transformers stilu.
Novi Transformersi, kao i pređašnji, i dalje spadaju u žanr akcije iz trećeg lica, a akcije na uzdrmanom Cybertron-u ima napretek. Priča nije za neku pohvalu, ali nije ni u potpunosti loša. Pored već opisanog rata, sam početak priče, to jest igre, smešta nas pod kontrolu Decepticon-a. Naša priča počinje njihovom kampanjom i zatim se grana kroz poglavlja. Moguće je birati početak igre, to jest to da li želite da uskočite u akciju sa strane Autobot-a ili Decepticon-a. Svaka od ovih strana ima tačno pet poglavlja. Poglavlja su prilično duga, ali bez obzira na to, ukupno trajanje igre na srednjoj postavci težine ne može se navući na više od 10 do 12 sati, što možemo opisati kao sasvim solidno trajanje.
Već smo spomenuli da novi Transformersi ne menjaju žanr nego ostaju klasična TPS pucačina, a igra se definitivno tako i ponaša. Iako svi Transformersi mogu da menjaju oblik (od čega im potiče i ime), platformski delovi svedeni su na minimum minumuma i sve se manje-više svodi na dugotrajno, ali i zabavno mech-tech napucavanje. Možda je premalo delova u kojima se Transformersi transformišu, a prilikom zamene oblika kontrole se menjaju i znaju da postanu dosta krute i trome. To ćete najviše primetiti na neletećim robotima, odnosno na Autobotima, a još tačnije, na Optimusu. Jeste da je kamion, ali skreće tromije od pijanog čoveka.
Bilo kako bilo, gameplay sveden na napucavanje jeste zabavan, ali je i zamoran. Dakle, kroz duga poglavlja prati se relativno zanimljiva priča koja vas vodi kroz rat, ali gledajući to da su poglavlja prilično duga, igra jednostavno oskudeva u dodacima kroz gameplay, pa se iza zanimljivog dizajna u stvari krije monotna pucačina. Zabavno, kao što je rečeno, ali brzo dosadi. Pri kraju čak postaje i dosta repetitivna, a ni slab replay value singleplayer-a definitivno nije plus. Eventualno bi zagriženi fanovi mogli još jednom da prođu igru na hard postavci pošto su medium i easy prilično lagani, ili bi mogli da započnu igru s druge strane.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com