Unreal Tournament 3, nastavak čuvenog multiplayer serijala, predstavlja slučaj igre koja uspešno nastavlja tamo gde su stali njeni prethodnici. Ovaj, četvrti nastavak serijala (ona trojka u nazivu igre predstavlja treću generaciju Unreal Tournament engine-a) u potpunosti je opravdao očekivanja – pred nama je veoma kvalitetna multiplayer pucačina, koja između ostalog nudi i single player mod. Single player mod ovde je ubačen samo da biste upoznali kako funkcionišu multiplayer mape, mada ako ste već igrali neku od igara iz ovoga serijala, to vam neće biti previše potrebno.
Ova igra je klasičan nastavak svojih čuvenih prethodnika. Ona nudi mnogo modova, od kojih su neki poznati odranije, a sada nam dolaze kao modifikacije (Onslaught), neki su dodati (Vehicle CTF), dok su neki malo poboljšani (CTF). Mnogi od ranije poznatih modova su potpuno ukinuti u ovoj verziji igre kao, na primer, Assault ili Double Domination. Primera radi, Vehicle CTF se od klasičnog CTF-a razlikuje po veličini mape, zatim po probijanju do protivničke zastave, kao i po dominaciji upotrebe vozila u borbama. Takođe, ovde postoji i jedna novina, a to je hover skejt, koji vam omogućava veoma brz prelazak s jednog kraja mape na drugi, ali ste pri tom veoma ranjivi. Kada ste na skejtu, svaki pogodak baca vas direktno na zemlju. Ovde možete koristiti i energetsku kuku, kojom se prikačite za bilo koje zemaljsko vozilo kojim upravlja član vašeg tima, a čime povećavate brzinu. Vozila koja su vam na raspolaganju su standardna vozila, poznata iz Unreal Tournament-a 2004, s dodatkom arsenala rase Necros, kod kojih se izdvaja paukoliki walker. Više o ovoj rasi možete saznati u single player kampanji. Naravno, sve multiplayer misije igraju se po pravilima multiplayer-a u multiplayer arenama, gde ćete uočiti dosta nepotrebnih i pomalo debilnih objašnjenja šta treba raditi i koji su vam zadaci.
Unreal Tournament 3 pokreće najnovija generacija Unreal engine-a, koji ste najpre mogli da upoznate u adaptaciji igre za PC, Gears of War. Ovaj engine je veoma dobar i odlično se prilagođava konfiguraciji računara kojom raspolažete. Veoma pristojno funkcioniše i na malo starijim mašinama, naravno, u nižoj rezoluciji i s manjim nivoom detalja, ali vam svakako neće praviti probleme. Na konfiguracijama koje raspolažu grafičkim karticama koje podržavaju DirectX 10 igra izgleda veoma dobro i deluje spektakularno. Ono što u ovom nastavku serijala pada u oči kao nedostatak jeste mnogo manji broj multiplayer modova nego u Unreal Tournament-u 2004, a i sama single player kampanja deluje poprilično neubedljivo. U svakom slučaju, ništa revolucionarno, ali nastavlja tradiciju, i verovatno će zadovoljiti sve one koji ovaj serijal vole.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com