Venetica je klasični RPG s pogledom iz trećeg lica, a dolazi nam iz "nemačke škole", za koju su vezana mnoga pozitivna igračka iskustva (između ostalih, Gothic i Drakensang). Igra nas vodi u predivnu Veneciju mističnog šesnaestog veka, začinjenu mračnim porodičnim tajnama, mačevanjem i magijom. Što se tiče glavnog lika, programeri su iskoristili jeftin trik. Dali su joj lik lepe junakinje po imenu Skarlet, računajući na višak hormona kod muške gejmerske populacije. Ima li to željenog efekta? Naravno. Nije Lara Kroft postala popularna bez razloga. Zato će se Skarlet u toku igre presvlačiti u nove slatke komplete (ništa se ne vidi, naravno), što će u vama probuditi prikrivenog modnog stilistu za kojeg niste ni znali da postoji.
Priča je, iako ofucana, lepo ispričana i veoma zanimljiva. U njoj se javljaju primese romantičnih elemenata, ali glavna radnja veže se za činjenicu da Skarlet ima mračno i uznemirujuće porodično nasleđe. Naime, sama Smrt, ovde kao fizičko biće, član je njene uže familije. Nju kontroliše grupa zvana Korpus, čiji je zadatak da u svakoj generaciji odredi naslednika Smrti. Kada nesrećnom nezgodom izbor padne na crnog maga, svet dolazi u opasnost jer se niko ne usuđuje da se suprotstavi besmrtnom čarobnjaku. Naravno, niko osim Skarlet, koja mora da razvije svoje moći kako bi spasla čitav svet od zla koje se nadvilo nad njim.
Kada je gameplay u pitanju, igra je pojednostavljena do nivoa simpatičnosti. Potrage i zagonetke su uglavnom pravolinijske i jednostavne pa vam neće zadavati nikakve glavobolje. Doduše, ima tu i nekoliko komplikovanih delova, ali čini se da su oni ispali zahtevniji sasvim slučajno, a ne namerno. Vizure i pejzaži su lepi i prijatni za oko, kao i gradovi kojima se krećete (uglavnom Venecija, ali i nekoliko udaljenijih lokacija). Modeli likova često su reciklirani i ponavljaju se, ali takve stvari su očekivane prilikom prikaza velikog grada.
Elementi RPG žanra u igri ogledaju se kroz standardni inventar i skilltree, koji je sličan onom u Dijablu. Magije i veštine su brojne i prilično zanimljive. Vaš ženstveni avatar može se orijentisati na veštine borbe ili magije, što je sasvim uobičajena praksa u ovakvim igrama. Takođe, igra vam često daje dva pristupa, odnosno načina, za rešavanje raznih problema i zadataka – onaj dobri i onaj malo manje dobar. Naravno, kako to obično biva, vaše odluke uticaće na dalji tok igre. Borba ne oduševljava preterano, iako nije najlošiji primer koji se može videti. Očigledno je da uzor vidi u Gotik serijalu, a sastoji se od klasičnog napada, blokiranja i uzmicanja, koji ovde izgledaju pomalo konfuzno.
Venetica je s grafičke strane dosta siromašno prezentirana u smislu sveukupne detaljnosti sveta, modela i tekstura. Ali dizajneri su vrlo efikasno uspeli da to zamaskiraju korišćenjem naprednijih efekata senčenja i dobro pogođenih paleta boja, tako da igra većim delom izgleda solidno, a na momente i odlično. Sve to prati jako dobra muzička tema, a muzika je kod ovakvog tipa igara i te kako bitna i znatno podiže atmosferu. Vizuelni doživljaj je u stilu simpatičnog animiranog filma, s prenaglašenim likovima i svetom koji pomalo podseća na Monkey Island ili Albion, odnosno Fable. Nažalost, isti svet odlikuje i primetna doza tehničke neispoliranosti, koja se primećuje na raznim glitch-evima i propustima. Po ukupnom utisku Venetica uveliko podseća na već pomenuti Gotik serijal. Ukoliko možete da pređete preko neispoliranosti, dobićete prilično jednostavnu, ni po čemu revolucionarnu, ali iznad svega zanimljivu i zabavnu igru, koja ipak ima dovoljno šarma da vas njime u potpunosti zarazi. Dakle, kratko i jasno, za sve ljubitelje lutanja pejzažima fantastike i istraživanja nepoznatih svetova, uz laganu orkestarsku muziku u pozadini, Venetica će biti prijatno igračko iskustvo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com