Ponovo se hvatamo u koštac s nacistima u uzavreloj atmosferi Drugog svetskog rata. Istina, ovu priču smo čuli već mnogo puta, ali Wolfenstein nije samo klasična igra u kojoj se veliča herojstvo, timski rad ili ideal slobode. Wolfenstein je SF FPS, koji s motivima okultizma i pomalo humora nudi odličnu zabavu i razbibrigu među svim drugim realističnim pucačinama na tržištu. Istorija serijala Wolfenstein izuzetno je bogata, ali nećemo je predstavljati mlađim igračima, jer će se oni vrlo dobro snaći i bez nje. Reći ćemo samo da se Wolfenstein često naziva i pretečom FPS-a, jer je daleke 1992. uveliko popularisao ovaj žanr.
Priča nas opet stavlja u ulogu američkog junaka poljskog porekla – William-a "B.J." Blazkowicz-a. BJ je smrtonosna mašina i zato je poslat na bojište imaginarnog grada Isenstadt-a kako bi istražio okultne aktivnosti nacista. Blazkowicz se već pri dolasku u grad nalazi između dve interesne grupe i dobija zadatak da locira generala Zetu i pri tome počisti što više nacističkih prašinara, kao i SS oficira jedinice za paranormalne pojave. A da ti vojnici i naučnici nisu tu bez razloga BJ to otkriva kada na scenu stupe mistični kristali, druga dimenzija, superiorni eksperimenti Nemaca i koješta drugo.
Svi ti nabrojani elementi uklapaju se i u gameplay. Doduše, Wolfenstein je većinu vremena moguće igrati kao klasični shooter, ali korišćenje natprirodnih sposobnosti postaje sve neohodnije kako se igra bliži kraju. Ali, da ne žurimo, krenućemo od početka. BJ, to jest igrač, može da koristi nekoliko opcija kroz takozvani Veil kako bi stekao prednost nad svojim neprijateljem. Prva opcija je standardni Veil – delimično prebacuje okolinu u dimenziju crnog sunca, omogućavajući pri tome brže kretanje lika, lakše uočavanje protivnika, ali i rešavanje poneke zagonetke. Naravno, Veil se ne može koristiti neograničeno, već ga treba regenerisati pomoću izvora energije koji su razbacani širom nivoa. Druga opcija je dobro poznati element usporavanja vremena. Bulllet-time takođe služi za rešavanje poneke zagonetke.
Preostale dve mogućnosti tiču se isključivo borbe u igri. Defanzivna opcija stvara neprobojni štit oko vas i dobro služi u situacijama s velikim brojem protivnika, dok ona ofanzivna pojačava razornu moć vašeg oružja. Tokom velikog dela igre BJ je u prednosti zbog korišćenja Veil-a, ali vremenom sreće i neprijatelje koji takođe koriste slične mogućnosti. Zato borba nikada nije dosadna, akcije ne nedostaje i sve pršti odličnom atmosferom.
Veliki plus singleplayer kampanje su sigurno i brojne vrste oružja, kao i još brojniji neprijatelji. Pored standardnih WW2 pucaljki, dokopaćete se i egzotičnih tehnoloških čuda, kao što su Particle ili Tesla Cannon. Otkrivanje njihovog delovanja prepuštamo vama, a samo ćemo reći da je oružje veoma zanimljivo i razorno, što u kombinaciji s brojnim animacijama umiranja neprijatelja doslovce upućuje na uživanje u igri. Multiplayer komponenta igre možda je i najlošiji deo u čitavoj igri. U stvari, najlošiji je gruba reč, jer je multiplayer solidan, ali s obzirom na produkcijsku vrednost, čini se da je to moglo i bolje. Na raspolaganju imamo tri klase i tri moda igre. Veil mogućnosti mogu se povremeno koristiti u multiplayer-u, ali to se ne može reći i za SF oružja iz singleplayer kampanje.
Prezentacioni deo igre je izuzetno pozitivan. Wolfenstein koristi već pomalo zastareli iD Tech 4 engine, ali to se u igri uopšte ne vidi. Teksture su oštre, boje bogate, a okolina destruktivna do pristojnog nivoa. Pokreti likova su pomalo ukočeni zbog malog broja poligona, a ni AI baš ne blista. Srećom, sve je to u senci dobre optimizacije i brzine učitavanja igre. Muzika ne očarava, ali nije ni razočaravajuća, dok glasovna sinhronizacija na trenutke zvuči komično, zbog engleskog jezika s nemačkim naglaskom.
Ako poređamo sve činjenice vezane za igru Wolfenstein, doći ćemo do zaključka da je ovo vrlo dobar FPS naslov koji je mogao biti veliki hit da je bilo više ambicije proizvođača. Sam rezultat je u stvari iznad proseka, ali singleplayer kampanju ćete završiti bez namere da je u skorije vreme ponavljate, a multiplayer vam sigurno neće ugasiti žeđ za kvalitetnom online pucačinom. Iako igra ima nekoliko zaista impresivnih scena i gameplay deonica, vrhunski FPS naslov trebalo bi da sve to poveže zanimljivijom pričom, u kojoj glavni lik nije bezlična plitkoumna masa. Dakle, Wolfenstein je dobar izbor za zabavu, ali ako od video igre tražite nešto više, bilo da je reč o umetničkoj nijansi ili tehničkom savršenstvu, ova pucačina vam to neće ponuditi.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com