XIII Century: Death or Glory je svojevrstan ruski odgovor na serijal Total War, čiji se poslednji nastavak – Medieval 2, bavio srednjovekovnim ratovanjem. U pitanju je prava, poštena i pametna strategija u realnom vremenu; pomenuti atributi ovde su bitni, jer je većina RTS-ova današnjice ništa drugo nego zaglupljujuće klikanje bez ikakve prave strategije (a i bez realnog vremena).
Ovakav tip strategija ne omogućava beskrajno i besplatno kupovanje novih pojačanja kad god napravite taktičku grešku i paket vojnika pošaljete u virtuelnu smrt. Ove strategije uzimaju u obzir stvari kao što su oklop, iskustvo jedinice, smer i brzina napada, moral i sve ostale stvari koje bi prosečan RTS igrač verovatno ignorisao. One su minijaturne simulacije rata, a ne "igrice" za brzu zabavu. E, pa Death or Glory je takav tip strategije sa svim teretom koji to nosi.
Poređenje sa serijalom Total War je neminovno, jer je reč o jednom od najpopularnijih strateških serijala svih vremena i gotovo je nemoguće da iko ko je s ovim tekstom došao dovde nije igrao barem jednog predstavnika serije. Na prvi pogled, bitke se u igri XIII Century: Death or Glory odvijaju na isti način, mada je u nekim stvarima interfejs ove igre čak i razrađeniji od popularnog prethodnika. I konjica se čini razornijom, što je verovatno bliže realnosti od onoga što je prikazano u Total War-u. S druge strane, to je delom i posledica nedostatka prave strateške kampanje u Death or Glory. Naime, jedna od teorija kaže da je konjica u Total War-u delimično oslabljena kako je igrači u kampanji ne bi previše kupovali i na terenu nastupali s armijama sastavljenim isključivo od konjanika, što je jednostavno nerealno za bilo koji period koji Total War pokriva. XIII Century: Death or Glory je u taktičkim elementima čak i mnogo kompleksniji od Total War-a, simulirano je mnogo više elemenata ratovanja, što je vidljivo iz tabele s leve strane ekrana.
Tabela je nešto na pola puta između programerskog alata za debagovanje i eldorada virtuelnog stratega. Gornji deo je statičan i prikazuje parametre jedinice koji su unapred zadani. Donji je dinamičan i menja se zavisno od uslova na bojnom polju. Jedinica koja je dugo izložena borbi vremenom će gubiti moral i snagu, jedinica izložena udaru konjice s dva boka biće u mnogo lošijoj situaciji nego ona napadnuta samo iz jednog smera i tome slično. Sve to i još mnogo više parametri su koje računaju i neke druge igre, pa i mnogo puta spominjani serijal Total War, ali ih uglavnom kriju od igrača i ne prezentuju ih za vreme bitke. Kompjuterski stratezi su podeljenog mišljenja, da li je bolje kada igrač vidi apsolutno svaki broj koji se koristi u proračunima, ili je bolje da taktiku zasniva na iskustvu i ličnim greškama, kao i prave vojskovođe, dok brojke ostaju skrivene i vidljive samo programerima. XIII Century: Death or Glory spada u igre koje prezentuju proračune bez mnogo diskrecije, pa kako ko voli.
Snage su unapred zadate za svaku bitku i ne mogu se menjati, a još se manje mogu beskonačno kupovati nove. To je dobro za istorijsku vernost, ali loše za igranje. Podržan je i muliplejer, jedan na jedan, preko lokalne mreže ili Interneta. Uz to, igra nudi i neku vrstu generatora brzih bitaka, ali za igrače navikle na standarde i bogatstvo Total War-a sve to zajedno i nije neka naročita ponuda. Taktičke bitke, međutim, izgledaju odlično i odvijaju se u svakom pogledu vrhunski. XIII Century: Death or Glory je vredan dodatak kolekciji svakog ljubitelja računarskih strategija i istorijskih igara, ali nudi osrednju količinu sadržaja i vrlo ograničen motiv za ponovno igranje, pa će vam tek malo skratiti vreme u čekanju novog Total War-a (Empires: TW), sigurno najjačeg ozbiljnog strateškog naslova koji se trenutno sprema u razvojnim studijima.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com