Svet Zenozoika je dom mnogim oblicima života podeljenim na klanove. Najveći klan okupio se u gradu Halstedomu oko čudnovatog bića poznatijeg pod imenom Father-Mother. Među mnogobrojnom decom koja žive u tom klanu našao se i Gat, glavni junak ove igre. On je optužen za ubistvo Oca-Majke, te je primoran na beg iz klana. Da stvar bude još i gora, Gat ni sam nije siguran pod kakvim okolnostima se dogodilo ubistvo, pa bežeći u društvu devojke Diadre pokušava da se priseti zašto je to uopšte učinio. Želeći da pobegnu što dalje iz grada na neko sigurnije mesto, Gat i Diadra upuštaju se u putovanje koje će im pokazati da neistražena područja Zenozoika predstavljaju mnogo veću opasnost nego mesto iz kojeg beže.
Priča igre Zeno Clash je, kao što se iz uvoda može zaključiti, naučnofantastična bajka na koju vas teško šta može pripremiti. Igru doživljavate iz FPS perspektive, to jest prvog lica, što često donosi prednost prilikom dočaravanja pojedinih situacija. Dizajn okoline nije previše bogat detaljima, ali igra to svojim šarmom i fokusom na akciju vešto skriva. S druge strane, likovi su dizajnirani na visokom nivou. Većinu njih upoznaćete tek kroz borbu, ali to vas neće sprečiti da se barem na trenutak zadivite domišljatosti proizvođača, koji su na groteskni izgled likova uspeli da nadovežu zanimljive karakteristike.
Nažalost, osnovnu stvar koja povezuje čitav svet u igri, glavnu fabulu, ne možete posmatrati kao zaokruženu celinu. Naime, skoro sve u igri je nedorečeno u cilju zadržavanja mističnosti, ali nedorečeno preko svih granica. Nedostatak logičnih objašnjenja pre se može smatrati manom nego pozitivnom osobinom. Drugim rečima, posle završetka igre nećete imati pojma šta se tokom nje događalo. Sad kad znate kakva je situacija s originalnim svetom u igri, vreme je i za originalni gameplay. Doduše, ni on nije toliko originalan, ali svakako je promena u odnosu na bezlične naslove kakvih je u poslednje vreme sve više. Dakle, Zeno Clash je u stvari borilačka igra iz prvog lica, sa samo povremenim FPS elementima. Na raspolaganju su vam dve vrste udarca, ali vremenom se ti udarci vežu u combo, a korišćenjem WASD tastera dobijamo i više specijalnih poteza (napad laktom, bacanje neprijatelja, protivnapad). Naravno, borba se neće sastojati samo od vaših napada zahvaljujući meraču energije, pa ćete tako morati i da se branite blokiranjem i izbegavanjem udaraca. Najbolja stvar u svemu tome je to što se svi pomenuti potezi izvode sa samo nekoliko tastera (miš, space i kontrole smera kretanja), što borbu čini i te kako dinamičnom.
Pored toga, borba se može pohvaliti i izvanrednim prikazom brutalnosti. Doduše, nema tu krvi, polomljenih zubi i razbijenih glava, ali izrazi lica boraca pri udarcima i prateći zvuci borbe stvaraju realističan utisak sirove okrutnosti. Ipak, nemojte misliti da će borba zbog dinamičnosti i lepog izgleda biti i podjednako zabavna. Baš suprotno, većinu vremena biće to grčevito nadmudrivanje i panično snalaženje u prostoru. Neprijatelj je uvek brojčano nadmoćniji, a lečenja u obliku voća nema baš na bacanje. Tome treba i dodati činjenicu da se snimanje odvija po sistemu checkpoint-a, što dodatno otežava igru, ali u neku ruku istovremeno povećava izazov i njenu privlačnost. Bitke s nekoliko bosova nisu previše različite od onih standardnih, već zahtevaju uočavanje slabosti monstruma koji vas napada i korišćenje nekog od oruđa radi njegove eliminacije.
Pored ruku i pomenutog oruđa (čekići, batine, štapovi), koristićete i jedno od četiri dalekometna oružja, a na raspolaganju će vam biti i svojevrsna bomba u obliku lobanje. Začudo, oružja su znatno slabija nego malee potezi, pa se kao takva ne koriste baš često. Uostalom, neprijatelji će vam ih izbiti iz ruku već pri prvom kontaktu, a pošto se moraju puniti vrlo često, nećete naći pozitivnu stranu njihove upotrebe. Pohvale idu nekonvencionalnom dizajnu, ali s obzirom na eventualnu repetitivnost malee borbe smatramo da je dalekometnih oružja trebalo da bude više. Putovanje Zenozoikom ne traje dugo, četiri sata najviše, ali računajući na cenu igre, tu ne može biti žalbi. Pored 18 nivoa glavne kampanje, tu je i Challenge Mode kao zamena za nepostojanje multiplayer-a. U Challenge Mode-u igrač se preko Steama takmiči kroz nekoliko spratova tornja eliminišući neprijatelje, a na kraju i glavnog bosa, kako bi postavio novi rezultat ili oborio onaj svojih saigrača.
Zeno Clash pogoni Source engine, koji još jednom pokazuje svoje čari. S relativno niskim hardverskim zahtevima igra uz odličnu optimizovanost uspeva da ponudi zavidnu grafičku prezentaciju. Pošto su sve animacije odrađene u engine-u igre, u nekoliko situacija moglo bi vam se dogoditi da ne prepoznate deonicu igre kad ona počne, a ako se igra može pohvaliti tom odlikom, atmosfera je na vrlo visokom novou. Tome sigurno doprinosi i maštovita muzička podloga. Konačno mišljenje o igri Zeno Clash je da ona predstavlja prijatno osveženje za PC platforme, i da je veoma originalna. Možda je u svoj toj originalnosti izgubila raznovrsnost, ali zabava sigurno ne izostaje, što je na kraju krajeva i najvažnija stvar kod video igre.
Korisni linkovi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com