Lik Buzje, profesor na univerzitetu Sterling u Škotskoj objasnio je koje su šanse da neka druga vrsta naseli Zemlju i zašto je malo verovatno da će u pitanju biti primati.
Za početak, pitanje je koja je vrsta uopšte trenutno dominantna.
Mnogi će odmah pomisliti na čoveka, ali činjenica je da biljaka ima mnogo više. Štaviše, ako se vodimo brojevima, onda može da se kaže su dominantne bakterije, bez obzira na to što se “doba mikroba” završilo pre više od 12 milijardi godina.
To se nije desilo zato što se njihov broj značajno smanjio, već zato što čovek ima sklonost ka tome da pridaje veći značaj krupnijim organizmima, piše “Dejli mejl”.
Čovek je prilično antropocentričan, pa je tako u filmu “Planeta majmuna” prikazano kako naši najbliži rođaci primati razvijaju sposobnost govora i usvajaju ljudsku tehnologiju ukoliko im se za to pruži šansa.
Ali, bilo koja vrsta primata koja nije čovek teško da bi postala dominantna u slučaju nestanka čoveka jer se smatra da će majmuni biti istrebljeni mnogo pre čoveka.
Ljudi su takođe jedini preostali hominidi čije održanje nije ugroženo, a ukoliko bi došlo do neke kataklizme ili bolesti koja bi istrebila čoveka, najverovatnije ne bi bili pošteđeni ni majmuni.
Od svih sisara na Zemlji, čovek poseduje najviši stupanj inteligencije, ali evolucija ne favorizuje naročito inteligenciju, već bilo koju osobinu koja će omogućiti opstanak vrste.
Koja bi vrsta mogla da bude dominantna nekih 50 miliona godina nakon nestanka čoveka?
Naučnici, nažalost, nemaju odgovor na ovo pitanje, ali bakterije, crvi i mravi navode se kao potencijalni ‘naslednici’ homo sapijensa.
Iako se zna da to svakako neće biti šimpanze koje govore, prethodnih nekoliko velikih događaja koji su opustošili Zemlju pokazalo je da nakon kataklizme nastupa cvetanje različitih vrsta, kao i nastajanje novih vrsta.
Mala bića, koja su u periodu krede jurila pored nogu dinosaurusa, prilično su se razlikovala po izgledu od svojih naslednika medveda i kitova koji su se pojavili u doba sisara.
Isto tako, reptili koji su preživeli permsko-trijasko izumiranje koje se dogodilo pre oko 250 miliona godina, kada je istrebljeno oko 90 odsto marinskih i 70 odsto terestrijalnih vrsta, nisu zasenili pterosauruse, dinosauruse, sisare i ptice koji potiču od njih.
U svojoj knjizi „In Wonderful Life: the Burgess Shale and the Nature of History” naučnik Stiven Guld navodi da je slučajnost igrala veliku ulogu u glavnim velikim prelazima unutar životinjskog sveta. Njegov uvid da teško možemo predvideti uspeh modernih loza u budućnosti skroman je podsetnik o kompleksnosti evolutivnih tranzicija, prenose mediji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com