Ako možete da pročitate ovaj tekst – imate tzv. ‘poremećaj’ mozga

Koliko puta vam se dogodilo da negde pročitate neku reč kojoj nedostaje neko slovo, ili je redoslijed slova premešten, a vi ipak odmah znate značenje te reči?

J3ST3 l1 ZN4L1 D4 LJUDSK1 M0Z4K 1M4 SP0S0BN0ST D4 T3KST P05M4TR4 K40 C3L1NU, T3 D4 PR3P0ZN4J3 1 B3Z PR0BL3M4 Č1T4 1 R3Č1 K0J3 N1SU 1SPR4VN0 N4P1S4N3? 0V4 P0J4V4 N4Z1V4 S3 T1P0GL1K3M1J4, 4 14K0 J0Š UV3K N1J3 5LUŽ83N0 Z4V3D3N4 U KNJ1G4M4, SV0J3 UP0R1ŠT3 PR0N4L4Z1 U G3ŠT4LT PS1H0L0G1J1

Ljudski mozak je biološki kompjuter koji obrađuje informacije. Naš mozak nije u stanju da izvoditi nezamislive matematičke operacije kao pravi kompjuter, ali može razmišljati, pisati poeziju, dizajnirati, režirati filmove…

Pored ovoga, mozak ima i neke druge sposobnosti kao sto je tipoglikemija. Iako reči nedostaje neko slovo, ili je redosled pogrešan, vi ipak pročitate značenje te reči, a to je zato što mozak na reči gleda kao na celinu, a ne kao zasebna slova.

Ako uspete da pročitate ovu poruku bez problema, to znači da vaš mozak radi besprekorno.

„Btnio je smao da su pvro i zdnjae sovlo rčei na parovm msetu. Sovla u seridni mgou biti ptoupno imzeanteša. Vi tađoke mžoete čtiati bez porlbema čak i ako je na srtanom jzeiku“.

Tipoglikemija je pseudonaučna konstrukcija koja je nastala posle jednog pisma upućenog New Scientistu, a reč je o anomaliji mozga da prepozna, a zatim i pročita reči u kojima su slova ispremetana.

Javlja se zbog toga što je mozak, kao najsloženiji ljudski organ sposoban da izvoditi komplikovane radnje, među koje ubraja i mogućnost da na reči gleda u vidu celine, a ne slovo po slovo.

Dovoljno je zadržati prvo i poslednje slovo u izrazu, a ostala se mogu ispremetati bilo kako i biće ih opet relativno jednostavno pročitati, prenosi .24sata.hr.

Ako vam prvi deo nije bio težak, pokušajte da pročitate i ovu rečenicu na engleskom.

“I cdn’uolt blveiee taht I cluod aulaclty uesdnatnrd waht I was rdanieg: the phaonmneel pweor of the hmuan mnid. Aoccdrnig to a rseearch taem at Cmabrigde Uinervtisy, it deosn’t mttaer in waht oredr the ltteers in a wrod are, the olny iprmoatnt tihng is taht the frist and lsat ltteer be in the rghit pclae. The rset can be a taotl mses and you can sitll raed it wouthit a porbelm. Tihs is bcuseae the huamn mnid deos not raed ervey lteter by istlef, but the wrod as a wlohe. Scuh a cdonition is arppoiatrely cllaed Typoglycemia“.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com