Najveći broj vrsta aloja potiče iz Afrike i s Madagaskara. To su ukrasne biljke veoma lepih cvetova, jednostavne za uzgajanje. Nekoliko stotina vrsta aloja međusobno se veoma razlikuju oblikom i veličinom rasta. Neke od njih su velike svega desetak centimetara, a druge rastu poput drveća, dostižući visinu i do desetak metara. Kod ovih snažnih biljaka pojedini listovi mogu biti veliki i do 50-60 cm. Postoje vrste s nazubljenim rubovima lista, ali i vrste potpuno glatkog ruba. Sve ove biljke cvetaju žutim ili narandžastim cvetovima. Cvetne stapke su, u zavisnosti od vrste, duge od 20 cm pa sve do jednog metra.
Aloje pripadaju porodici ljiljana. Često ih mešaju s agavama, koje pripadaju potpuno drugoj porodici. Agave nisu naročito prikladne za sobni uzgoj, jer moraju imati izrazito hladno mesto za prezimljavanje.
Aloe arborescens, drvolika aloja, poznata je od davnina pod nazivom lekovita ili čudotvorna aloja. U narodnoj medicini primenjuje se u mnoge svrhe. Budući da se njen sluzavi sok često upotrebljavao kod rana koje teško zarastaju ili opekotina, još i danas u nekim domaćinstvima ove biljke imaju posebno značenje. U svojoj domovini, Južnoafričkoj Republici, izraste nekoliko metara u visinu. Kao lončanica izraste do visine od 50-60 cm. Kod ove aloje listovi se razvijaju iz stabla. Starije biljke se granaju. Cvet na dugoj stapci je crveno-narandžast.
Šarena aloja je veoma omiljena zbog rasta. U peskovitoj zemlji stvara mnoge postrane izdanke s vlastitim korenom, koji se jednostavno može otkinuti i posebno zasaditi. Zbog svetlih poprečnih linija na tamnozelenoj podlozi listova, veoma je dekorativna i bez cvetova. Za nju je veoma važno izvesti dobru odvodnju vode s dna cvetne posude. Aloja voli mnogo svetla, a podnosi i direktno sunce.
Za vrste s Madagaskara i iz tropske Afrike temperatura zimi ne bi smela biti niža od 15 stepeni. U toplim godišnjim dobima aloje treba obilno zalivati; međutim, između dva zalivanja pustite da se zemlja osuši. Zimi se zaliva znatno manje. Preobilno zalivanje prouzrokuje truljenje korena.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com