Okretno biće, radno i neumorno, tako vidimo riđeg mrava na šumskoj stazi. Međutim, slučajno donet u korpici sa pečurkama, mrav se neko vreme muva tamo-amo, a zatim se izgubljeno povlači u ugao i tiho oprašta od života. Uostalom, šta će mu – usamljeni mrav ne može se prehraniti, niti napraviti dom. Zapravo, mrav nije samostalan organizam, nego jedan od nekoliko miliona delova superorganizma, to jest mravlje države, i sva njegova delatnost potčinjena je jednom cilju, a to je očuvanje i povećanje države.
Život mravlje zadruge je složen, kao i mravinjak. Mravinjak se sastoji od nadzemnog i podzemnog dela. Još niže, u dubini zemlje nalaze se hodnici koji se završavaju širokim šupljinama. Jedne od njih koriste kao smetlišta, dok druge, deblje, služe za zimovanje porodice. Temperatura u njima ne spušta se ispod pet stepeni. Sav mravinjak isprepletan je hiljadama hodnika.
Sitni građevinski materijal kao što su iglice, peteljke, listovi i grančice mravi sakupljaju po hodnicima i izvlače na površinu, a drugi isti takav materijal dovlače. Iako je na prvi pogled besmislen, ovaj posao je neophodan, jer se tako sprečava pojava plesni. Pri tom mešanju materijala krupnije grančice spuštaju se unutra i mravi nisu u stanju da ih izvuku. Tako se obrazuje unutrašnji konus mravinjaka. Spolja je mravinjak okružen nasipom zemlje izbačene iz hodnika, bogate hranljivim materijama: zasićena je razloženim ostacima iglica, lišća, mrtvih insekata. Zato trava i grmlje rastu bujnije oko mravinjaka.
Takav je dom. A domaćinstvo? U velikoj zadruzi i domaćinstvo je bogato. Granice mravljeg gazdinstva budno se čuvaju od nasrtaja došljaka iz tuđih mravinjaka. Filijale mravinjaka su letnja gnezda. Slične su glavnim mravinjacima, ali manje i bez podzemnih odaja. Prave se na raznim udaljenostima od glavnog mravinjaka da bi mravi radnici mogli da drže pod kontrolom što je moguće veću teritoriju i tako skrate put između hrane i doma.
Uloga kolonija riđih šumskih mrava u prirodi je ogromna i mnogostruka. Mravi štite šumu od štetnih insekata. Veća kolonija mrava uništi do 100.000 štetnih insekata za dan. Sa druge strane, mravi služe kao dopunska hrana pticama potpomažući na taj način njihovo razmnožavanje. Neprocenjivo je i delovanje riđih šumskih mrava na travnati pokrivač šume.
Tako su mravi najbolji prijatelji šume. Gde su oni, šuma cveta, zdrava je, snažna i retko kad pritisnuta najezdom štetočina. Bogata je gljivama, jagodama i divljači.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com