Ako se ovih dana prošetate pored bare, jezera ili sporog potoka, možda ćete naići na barsku kornjaču kako se sunča na obali, grejući telo posle dremanja u blatu tokom zime. Evropske barske kornjače mogu se pronaći širom južne i centralne Evrope, a ima ih i u Maroku i Tunisu, kao i u Aziji – sve do Aralskog mora.
Ova životinja bira staništa na kojima, pored vode, mora biti i peska ili zemljišta pogodnog za zakopavanje jaja. Pol malih kornjača zavisi od uslova inkubacije. Ako su jaja bila izložena temperaturi nižoj od 25 stepeni Celzijusa, izleći će se mužjaci, a ako je temperatura bila viša od 30 stepeni, iz jaja će se izleći ženke. Mužjaci sazrevaju ranije nego ženke, ali su nešto sitniji od ženskih primeraka. Barske kornjače u divljini mogu da dožive petnaestak godina, a godine im se mogu odrediti brojanjem prstenova na ivici oklopa, pošto se smatra da svake godinu dobiju samo jedan prsten. Mladunci su sitni, nalik na oveću bubu, dok oklop odraslih životinja može narasti i do četrdesetak centimetara. Zbog toga se često dešava da ih vlasnici, koji su ih kao male uzeli za kućne ljubimce, ostavljaju u prirodi kad odrastu.
Barske kornjače hrane se uglavnom vodenim životinjama, crvima, insektima, žabama, sitnijim ribama, dok kućni ljubimci jedu voće i povrće. Nakon što uhvate plen, kidaju ga na komade oštrim kandžama prednjih nogu, pa tek onda gutaju.
Kada naiđe opasnost, kornjača se uvlači u oklop i zatvara sve otvore. I pored toga, ima mnogo neprijatelja. Čaplje, rakuni, medvedi, zmije, rakovi, galebovi, lisice, pacovi, mačke i kormorani hrane se jajima i mladuncima. Mlade životinje često su plen riba grabljivaca, dok su odrasle kornjače u opasnosti od divljih pasa, kojota, ptica grabljivica i ljudi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com