Veliki glumac Velimir Bata Živojinović je u svojoj karijeri odigrao više od 350 uloga, ali je ostalo pomalo zaboravljeno da je jedna od njih bila i ona koju je mogao da igra samo, takođe veliki glumac, Zoran Radmilović. Reč je o Radovanu Trećem.
Naime, po motivima predstave „Radovan III“ Duška Kovačevića krajem sedamdesetih je napisan scenario za televizijsku seriju.
Iz nekog nepoznatog razloga, postava iz predstave koja se decenijama igrala u „Ateljeu 212“ nije angažovana za televizijsku ekranizaciju, a opet uzeta su velika imena: Velimir Bata Živojinović, Olivera Marković, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Rade Marković…
Kako se u to vreme govorio, glumci i predstave bili su pozvani da igraju i u seriji, ali se Televizija predomislila.
„Drago mi je što ne igram u toj TV seriji“, rekao je 1978. godine Zoran Radmilović za „RTV Reviju“.
„Najjednostavnije rečeno“, rekao je tada Zoran Radmilović, „to je palo u vodu i ja sad samo mogu da nagađam zbog čega, ali zašto bih se opterećivao pretpostavkama. Ja samo znam da smo reditelj naše predstave Ljubomir Draškić, pisac Dušan Kovačević i ja imali nekoliko razgovora sa urednikom televizije Slobodanom Novakovićem i da se podrazumevalo da ćemo mi igrati ‘Radovana’ na ekranu. To je nekako bilo prirodno. Međutim, kao što se zna…“, piše Nedeljnik.
Serija je snimljena pod naslovom „Čardak ni na nebu ni na zemlji“, prikazana je u devet epizoda i nije naišla na previše pozitivne kritike.
„Ne verujem da bi bila mnogo bolja ni da ja igram u njoj. Možda za nijansu, možda. Jednostavno zato što bismo ja i drugi iz pozorišta bili pripremljeniji i što će reći da pod uslovima pod kojima se na televiziji radi ne treba očekivati veće rezultate“, rekao je tada Radmilović.
A na pitanje da uporedi kako je Bata Živojinović odigrao Radovana Trećeg, Radmilović je rekao:
„Stvar je u tome što je meni lako da govorim o Batinom Radovanu, lako mi je posle 150 predstava u kojima sam ja bio Radovan. Trebalo me je videti u početku: pre svega, naša predstava je imala sličnu sudbinu, to jest, pripremili smo je za samo 29 dana, a to je sasvim neuobičajeno za pozorište. Ja stalno, gledajući TV-seriju, imam utisak da smo se mi osećali u tim prvim danima nesigurno baš kako su oni svi sad nesigurni na ekranu. Međutim, na veliku sreću, pozorište daje priliku da se cela stvar dotera, obogati, usavrši, a film, televizija su u tom smislu konačni.“
Interesantno je da u televizijskim arhivima nigde nije sačuvana ova serija. Trake su izbrisane davnih dana na Televiziji Beograd, a spekulisalo se o različitim razlozima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com