U predelima jugoistočne Azije živi kraljevska kobra, najduža zmija otrovnica na svetu. Uprkos svom imenu, ona nije prava kobra, već se izdvaja u zaseban rod. Prosečna dužina kraljevske kobre je četiri metra, ali ova otrovnica može narasti i do pet i po metara.
Boja ove zmije prilagođena je okolini i može biti braon, crna, žuta ili maslinastozelena, dok joj je stomak obično svetložut. Telo kraljevske kobre prekriveno je pločicama. Odrasle zmije presvlače se od četiri do šest puta godišnje, a mladunci svakog meseca. Promena košuljice traje desetak dana i posle nje zmija ima novu kožu, zube, oči i jezik. Ova otrovnica ima odličan vid, koji je nešto slabiji u vreme presvlačenja. Njene uši se ne vide, a zvuk putuje kroz kožu, preko kostiju, do bubne opne. Ukus i miris oseća uz pomoć jezika. Svoje najjače oružje – otrov, čuva u pljuvačnim žlezdama sakrivenim iza očiju. Ove žlezde povezane su sa dva šuplja zuba u gornjoj vilici.
Kraljevska kobra je mesožder i hrani se uglavnom drugim zmijama. Njeno ime u prevodu znači – ona koja jede zmije. Kreće se puzeći po tlu, ali kada lovi ili se nađe u opasnosti, može podići prednju trećinu tela uvis. Da bi izgledala veća i opasnija, širi labavu kožu s obe strane vrata i formira kapuljaču. Ako plen pokuša da pobegne, kraljevska kobra će ga dugo pratiti, ne spuštajući prednji deo tela. Žrtvu parališe otrovom, koji posle kratkog vremena izaziva smrt. Vilične kosti su slabo pričvršćene, što joj omogućava da plen proguta u komadu. Ovakav obrok zadovoljava potrebu za hranom u narednih nekoliko nedelja. Kobre su usamljenici. Sastaju se samo u vreme parenja. I otrov beba kobri je jak isto kao i otrov odrasle kobre. Majka ih odmah napušta, a one već posle desetak dana odlaze u prvu potragu za hranom.
Kraljevska kobra je danas u opasnosti od istrebljenja. Mungosi love i mladunce i odrasle primerke, ali je najveći neprijatelj ove otrovnice čovek. On ih ubija zbog njihove kože, mesa i otrova, koji su važni sastojci drevnih kineskih lekova. Ljudi krče prašume i zagađuju prirodu, uništavajući staništa kraljevske kobre. Bežeći, ona dospeva u naselja, gde obično strada zbog ljudskog straha i neznanja. Ove zmije se ne treba plašiti, jer čoveka napada samo kada se nađe u opasnosti ili kada štiti gnezdo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com