Nerazdvojni deo svakog računara u naše vreme je miš, mala naprava kojom se radi na kompjuteru, otvaraju prozori na monitoru i pokreću programi. U moderno doba, kada postoje najrazličitiji miševi, od mehaničkih do bežičnih i optičkih, najraznovrsnijih boja i dizajna, teško je zamisliti da su ljudi pre otprilike tri decenije radili na računaru bez ovog uređaja. A baš tako je bilo do ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada je počeo da se koristi kompjuterski miš.
Prvi prototip ovog uređaja predstavljen je 1964. godine, ali nije privukao veliku pažnju. Šest godina kasnije, Daglas Englhart, čuveni istraživač koji je u računarski svet uneo čitav niz novina, patentirao je svoju drvenu školjku sa dva metalna kruga na vrhu. Baš zbog svog izgleda, kružića koji su podsećali na oči i gajtana pomoću koga je miš bio privezan za kompjuter, a koji je ličio na mišji rep, ova naprava je i dobila nadimak – miš.
Iako je svojom pojavom miš oduševio mnoge ljubitelje tehnologije, prvih godina posle svog nastanka nije bio često u upotrebi, jer za njim, jednostavno, nije bilo potrebe. Tadašnja tehnologija bila je na takvom nivou da je većina kompjutera korišćena isključivo za pisanje tekstova. Nije bilo mogućnosti za ulazak u razne programe, pa se sve lako obavljalo pomoću tastature. Prvi kompjuter koji se početkom sedamdesetih godina prošlog veka pojavio na tržištu opremljen i mišem kao sastavnim delom opreme bio je „kseroks star“, računar za rad u kancelarijama. Međutim, ova mala naprava postala je popularna 1993. godine.
U godinama koje su usledile naučnici i pronalazači radili su na usavršavanju ovog uređaja, pa je mehanički miš, koji se često kvario i morao često da se čisti, zamenjen mnogo izdržljivijim i boljim optičkim mišom, a rep, to jest, gajtan, s vremenom je nestao u nekim delovima sveta, jer su se na tržištu pojavili bežični miševi. Kružići na vrhu zamenjeni su dugmićima između kojih se našao točkić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com