Da bi se zadržao dosadašnji nivo rasta prosečne temperature na Zemlji od samo dva stepena Celzijusa, udeo obnovljivih izvora energije na planeti morao bi da bude povećan na 58 sa sadašnjih 23 odsto, u celokupnom energetskom sistemu. Očekivanja Međunarodne agencije za energetiku jesu da će tokom narednih četvrt veka (do 2040. godine) taj procenat na globalnom nivou dostići 37 odsto. Procene stručnjaka su i da će u skorijoj budućnosti dominacija uglja biti napuštena i da će energetska mapa dobijati sve više adresa na kojima se za proizvodnju električne energije za grejanje, proizvodnju, razvoj, spravljanje hrane koriste gas, vetar, hidro, solarna energija, biomasa…
Da međunarodna zajednica ozbiljno razmatra pitanje energetske efikasnosti, potvrđuje i pozicioniranje ove teme na sedmo mesto liste Ciljeva održivog razvoja za period 2016–2030, u okviru UN razvojne legende pristupa pouzdanoj, održivoj i modernoj energiji za sve stanovnike planete.
Kako se čulo na nedavno održanoj regionalnoj konferenciji u Beogradu o dostupnosti i održivoj energiji, sa fokusom na bioenergiju, u organizaciji GIZ-a i srpskog Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, naša zemlja je odredila svoj udeo u globalnom sprečavanju daljih klimatskih promena. Naime, Srbija kao članica Ministarskog saveta Energetske zajednice Jugoistočne Evrope trebalo bi da do 2020. godine u ukupnoj finalnoj potrošnji energije dostigne nivo od 27 odsto obnovljivih izvora energije, sa sadašnjih nešto više od 21 posto.
– U drugoj deceniji 21. veka i dalje jedna od pet osoba na planeti nema pristup električnoj energiji; više od tri milijarde ljudi za svoje osnovne potrebe za energijom koristi drva, ugalj, drveni ugalj, životinjski izmet, a odavno je poznato da upotreba ovih goriva sa više od 60 odsto učestvuju u stvaranju efekta staklene bašte, uzročnika klimatskih promena – rekao je Ratislav Vrbenski, direktor regionalne kancelarije UNDP-a.
Cilj je da svi ljudi ne samo u ovom delu Balkana imaju dostupnu i čistu energiju. Srbija je učesnik jednog od 61 projekta UNDP-a u EU u okviru kog se sa Moldavijom, Ukrajinom i Rumunijom sprovode razne akcije upotrebe biomase. Primera radi, Prijepolje je prva lokalna samouprava u kojoj se za grejanje škole, vrtića, Doma kulture i zgrade opštine ove grejne sezone koristi biomasa. Takođe, na nekoliko lokacija u blizini Aleksinca, Zrenjanina, Pančeva i Bača izgrađeno je šest postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz ove mase.
Biomasa je gorivo koje se dobija od biljaka ili njihovih delova: drveta, slame, ostataka stabljika žitarica, ljuštura. U posebnim postrojenjima prerađuju se ostaci iz drvne, prehrambene industrije, poljoprivrede i stvara toplotna i električna energija.
(Andrijana Cvetićanin, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com