Bilo da verujete u mogućnost proricanja sudbine ili ne, u istoriji su se neka predviđanja zaista obistinila. Teško je reći da li je reč o slučajnosti, ali čuveni Nostradamus zapravo je nekoliko stvari „predvideo“ u svojoj knjizi „Proročanstva“ (Les Prophéties). Ta knjiga prvi put je objavljena 1555. Prenosimo vam neka od „ostvarenih proročanstava“.
„Krv pravednika tražiće se od Londona, spaljenog u požaru u godini ’66.“
Veliki požar u Londonu zaista se dogodio i to 1666. Vatra je uništila srednjevekovni grad, a procenjuje se da je „progutala“ više od 70.000 domova.
„Porobljeni narod će pesmama, povicima i zahtevima držati za zarobljenike princeze i gospodu: u budućnosti takvi bezglavi idioti smatraće se božanskom voljom… Pre nego što rat dođe, veliki zid će pasti, kralj će biti pogubljen; njegova smrt doći će prebrzo i zbog nje će žaliti. Čuvari će plivati u krvi, pored reke Sene tlo će biti krvavo“.
Francuska revolucija 1789. zaista je bila krvava pobuna protiv aristokrata i kraljevske porodice, koji su odvedeni na giljotine i u kazamate, dok je Bastilja, centralna tvrđava potpuno demolirana. Kralj Luj XVI pogubljen je 1793.
„Iz dubina Zapadne Evrope mlado dete rodiće se od siromašnih ljudi, svojim jezikom će zavesti mase; njegova slava će rasti ka Istoku“.
Mnogi tumače da je reč o usponu Hitlera i njegovom usponu neposredno pre Drugog svetskog rata.
Moć proročanstva svakako je išla na ruku španskom konkvistadoru Ernanu Kortesu, kada je poslat da osvoji Meksiko 1519. Njegov dolazak poklopio se sa godinom u majanskom kalendaru u kojoj je bogočovek Kecalkoatl trebalo da se vrati na Zemlju i preuzme grad Tenočtitlan. Drevni Asteci verovali su da je Kortes ta legendarna figura koja se u njihovim artefaktima prikazuje kao pola čovek, pola zmija. Zbog toga je Kortes gotovo bez muke uspeo da zauzme celi Meksiko.
Nakon ubistva Abrahama Linkolna, njegov prijatelj Vord Hil Lejmon napisao je biografiju tog američkog predsednika, u kojoj se prisetio Linkolnovog proročkog košmara koji je imao samo tri dana pre smrti. Prema Linkolnovim rečima: „Delovalo je da je oko mene mir koji podseća na smrt. Čuo sam potmule jecaje, kao da mnogi ljudi plaču. Mislim da sam ustao iz kreveta i sišao u prizemlje. Tišinu je prekidalo isto tužno jecanje, ali su ožalošćeni bili nevidljivi.
Odlučan da dođem do izvora tog misterioznog zvuka, pošao sam ka Istočnoj sobi i ušao u nju. Tu sam se susreo sa mučnim iznenađenjem. Ispred mene je bio odar, na kom je ležao leš umotan u pogrebne odežde. Oko njega su stajali vojnici, koji su se ponašali kao gardisti; bilo je i mnogo ljudi koji su tužno gledali u leš, pokrivenih lica. Drugi su jecali. ‘Ko je mrtav u Beloj kući?’, pitao sam jednog vojnika. ‘Predsednik’, odgovorio mi je on. ‘Usmrtio ga je ubica’. Zatim je masa glasno zaplakala, što me je probudilo iz sna“.
U jutro 22. novembra 1963. Džeki Kenedi bila je jako uznemirena kada je videla reklamu preko cele jedne strane Dallas Morning Newsa, ne toliko zato što je predsednika optuživala da je simpatizer komunista, koliko zbog toga što je bila oivičena crnom bojom i ličila na smrtovnicu. Kenedi je pokušao da je uteši rečima: „Danas idemo u zemlju ludaka. Ali, Džeki, ako neko želi da me upuca iz puške s prozora, to niko ne može sprečiti, pa zašto onda da brinemo o tome“.Istog dana, njegovo predviđanje se ostvarilo.
Izvor: Huffington post
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com