U grmu, pod travom, u parku, pored puta, u bašti ili na njivi u sumrak se često čuje glasno frktanje. Zatim, gegajući se ili naprosto kotrljajući se, izlazi – jež. Ako ga presretnete, zastaje, ali ne beži, već se odmah savija u sebi svojstveno klupko i naježi bodlje. Tako radi kad god mu zapreti opasnost. Kada opasnost prođe, ispravi se, promoli nožice i frkćući nastavlja put u potrazi za hranom.
Jež je noćna životinja. Kažu da je on najplašljiviji sisar. Živi sam ili u paru. Njegove bodlje i dlaka na trbuhu imaju boju zemlje. Ima kratke, ali jake noge sa pet prstiju, jake vilice i 36 oštrih zuba. Čula mirisa i sluha su mu jako razvijena. U nevolji ume da zapliva, mada nije ljubitelj vode.
Ženka u toku godine brižljivo othrani od dva do deset mladunaca. Brine o njima sve dok ne počnu da se kreću samostalno. Kada se osamostale, idu sa majkom u lov. Ako se neko mladunče izgubi u tom pohodu, vriskom traži pomoć. Ježeve bodlje nemaju isti smer, tako da ih napadač ne može potisnuti. Služe mu za odbranu, ali i da ublaže udar kada padne; njima lakše održava telesnu temperaturu, a koristi ih i prilikom prenošenja materijala kada gradi gnezda. Jaki potkožni mišići koji omotavaju celo ježevo telo takođe ga vanredno štite od udara i pritisaka. Kada je savijen u klupko, možete i stati na njega i neće mu biti ništa.
Svoje gnezdo jež priprema u zemlji. Oblaže ga lišćem i tu, bez ikakvog prekrivača, prespava celu zimu. Već krajem oktobra ili početkom novembra, čim spoljne temperature padnu ispod deset stepeni, jež zapada u zimski san. Ako se topli dani produže, ostaje duže aktivan. Jež je poznat kao proždrljivac. Večito je gladan. Hrani se plodovima šumskog rastinja, semenkama, korenjem, ali i insektima na koje naiđe, gušterima, sitnim sisarima, a ne preza ni od žaba i zmija. Kada jež naiđe na zmiju, nastaje borba za život i smrt.
Ponekad se može videti i kao kućni ljubimac. Zauzvrat, on predano i veoma marljivo tamani štetočine po dvorištu i kući.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com