Artemida je bila velika grčka boginja s Olimpa, a Dijana je bila njen pandan, ali iz rimskog perioda.
Bila je boginja lova, divlje prirode i divljih životinja. Pored toga, bila je i zaštitnica porođaja i tek rođene dece, ali i devojaka do udaje. U principu, smatrala se zaštitnicom mladih. Njen brat blizanac, Apolon, bio je zaštitnik dečaka. Međutim, ta dva božanstva zajedno bila su i donosioci iznenadne smrti i bolesti.
U drevnoj umetnosti Artemida je obično prikazAna kao večno mlada i lepa žena obučena u kratak haljetak koji joj otkriva noge. Obavezno je bila opremljena lovačkim lukom i strelom. Često je prikazivana i s medaljonom u obliku Meseca i okružena divljim životinjama i biljkama. I uvek fizički jaka, kako bi mogla da se odbrani.
Artemida je bila ćerka vrhovnog boga grčke mitologije – Zevsa, i boginje Lete. Ona i njen brat Apolon rođeni su zajedno pod palmama na ostrvu Delos. Priča o Artemidinom rođenju je posebna, ali u stilu grčkih mitova. Bog Zevs zaljubio se u prelepu boginju Letu, što se nije dopalo Heri, njegovoj ženi. Hera se naročito razljutila kada je saznala da Leta nosi Zevsovo dete. U napadu besa poslala je sve moguće nezgode na Letu – strašnog zmaja i druge strahote.
Bežeći od ljubomorne Here, Leta je dospela do plutajućeg ostrva Delosa. Hera je tada zabranila Ilithiji, boginji porođaja, da pomogne Leti prilikom rađanja. Tvorci mitova tvrde da je rođenje prvog deteta, to jest Artemide, bilo lako, ali ne i njenog brata. Odmah po svom rođenju, Artemida je postala babica svojoj majci, a posle devet sati rodio se njen brat. Tako je Artemida postala i zaštitnica porođaja. Druge klasične priče govore da su Artemida i Apolon rođeni u isto vreme i ne spominju ove događaje.
Iako su blizanci, nema velikih sličnosti između Artemide i Apolona; za razliku od brata, ona nije imala ništa s muzikom i poezijom.
Artemida se nikada nije udala. Ostala je večita devica, a neki tvrde i da se nikada nije zaljubljivala. Nije volela muškarce, čak ih je ponekad gađala strelom ako bi je videli dok se kupa. Bila je žestok protivnik institucije braka, a samim tim i gubitka slobode za ženu.
Iako je predstavljana kao slatka i lepa, ova boginja je imala i lošu stranu svoje ličnosti – mada je mogla da voli intenzivno, isto tako je mogla da bude veoma hladna i da ne oprašta.
Mnogobrojni mitovi sačinjeni su o njoj, pa ste neke od njih možda već i čuli.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com