Ikona Bogorodice Kazanske se neizmerno poštuje u Rusiji. Upravo ovom ikonom obično blagosiljaju mladence pred brak, nju postavljaju iznad dečijih krevetića…
1579. godine, stravičan požar je opustošio polovinu Kazanskog kremlja i okolni deo grada. Devetogodišnjoj devojčici Matrjoni, kažu letopisci, javila se u snu Bogorodica i uputila je da ode na zgarište doma i tamo potraži Njenu ikonu.
Devojčici dugo nisu verovali, ali 8. jula (po starom kalendaru), umorivši se od beskorisnih razgovora sa gradskim vlastima, majka Matrjone se sama zauzela i pronašla na mestu, na koje je u snu ukazala Majka Božija, ikonu umotanu u deo starog muškog odela od tamnocrvenog platna.
Ikona je sijala kao da je tog trenutka živopisana.
Dan njenog ukazanja u Rusiji se slavi kao jedan od najvećih praznika.
Za ikonu Bogorodice Kazanske vezuju se mnoga čuda.
Čudesne pojave koje je nauka pokušala, ali nije uspela da objasni povezale su ikonu Bogorodice Kazanske i selo Kulevča u Odeskoj oblasti Ukrajine.
Seoska crkva, posvećena Svetom Nikolaju, zadivljuje takvim čudima, nad kojima „mozgaju“ naučnici Odeskog botaničkog vrta i Odeskog regionalnog biroa sudsko-medicinske ekspertize:
Ikona Bogorodice Kazanske u hramu ukrašena je osušenim ljiljanima, na kojima se lepo vide mlade lukovice. Oživeli cvetovi obavijaju njen lik i lik malog Isusa ali ih pritom ne zaklanjaju.
Zvaničan zaključak specijalista Botaničkog vrta Odeskog nacionalnog univerziteta nije dao nikakvo naučno objašnjenje za ovu pojavu:
„Šestog maja 2005. Godine nastojatelj Sveto-Nikolajevske crkve u selu Kulevča Saratskog regiona Odeske oblasti, protojerej Pavle Noga je u vrtu odsekao listove i stabla travnatog rastinja i stavio ih u crkvu: jedan deo – na kivot (ram) Kazanske ikone Majke Božije, a drugi iznad kivota.
Sredinom juna, uoči praznika Svete Trojice (19.06.2005.), stabljike biljaka su dva puta izrasle i procvetale. U prvoj dekadi jula listovi, stabljika i cvet tog travnatog rastinja su počeli postepeno da se suše, a početkom avgusta su se potpuno osušili.
U oktobru 2005. na potpuno osušenim stabljikama biljaka počele su da se obrazuju mnogobrojne lukovice bele boje, a neke od njih su porasle i dale zelene listiće…“.
Od tada, svakog Vaskrsa vernici donose bele krinove, koji se polažu na ikonu Kazansku, nakon nekog vremena se osuše, i na praznik Svete Trojice dešava se čudo: potpuno suvo cveće opet oživi, na suvim stabljikama ljiljana se rascvetavaju nežno beli cvetovi!
Posle brižljive analize i sastavljanja fototablica zaključeno je da „istraživani uzorak predstavlja osušeno stablo travnatog rastinja, koje pripada vrsti belog ljiljana“. Pritom odeski naučnici nisu mogli da objasne kako su se u uslovima odsustva tla, dovoljne količine vlage i hranljivih materija na potpuno suvim stabljikama obrazovale žive lukovice.
Niko nije mogao da objasni ni zbog čega beli ljiljani, koji su stavljeni na ram Bogorodičine ikone, ne cvetaju po prirodnim zakonima, već se svake godine prilagođavaju promenljivom datumu praznika Svete Trojice, i cvetaju – bez dovoljno svetlosti, vazduha i vode.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com