Automatske, elektronske, s mogućnošću izbora programa za apsolutno sve vrste veša, brze i gotovo nečujne, veš-mašine danas predstavljaju jedan od najmodernijih kućnih aparata. Ovaj izum, koji u moderno doba najčešće radi uz pomoć kompjuterskog programa, pruža velike mogućnosti vlasniku – od detaljnog pranja pa do sušenja veša.
Ipak, put do stvaranja ovakvog aparata nije bio ni kratak ni jednostavan. Pre više hiljada godina, daleko u praistoriji, ljudi su čistili svoju odeću tako što su je tresli ili udarali po kamenju. U predelima gde je postojao pesak, koristili su ga kao neku vrstu praška, tako što su ga utrljavali u odevne predmete, a zatim ih ispirali u potoku ili reci. Prvi sapun koji je korišćen za pranje veša datira iz kamenog doba, a dobijan je mešanjem pepela i životinjskog loja.
Prva veš-mašina bila je u stvari daska za lupanje veša, koja je počela da se koristi 1797. godine. Pola veka kasnije, tačnije, 1851. godine, Amerikanac Džejms King patentirao je prvu mašinu za pranje veša, koja je imala četvrtasti bubanj. Naravno, ova mašina je pokretana ručno, uz pomoć poluge.
Hamilton Smit je 1858. patentirao aparat koji je imao kružni bubanj, a 1874. Vilijam Blekstoun iz Indijane napravio je rođendanski poklon svojoj ženi – mašinu za pranje veša. Svi ovi aparati u početku su bili drveni, da bi kasnije, s pronalaskom novih materijala, počeli da se prave od metala i plastike. Prva električna veš-mašina predstavljena je 1908, a proizvedena je u „Harli kompaniji mašina“ iz Čikaga. Ova mašina imala je električni motor i specijalni bubanj presvučen posebnim materijalom. Od tog doba mašine su počele serijski da se proizvode, a u razvijenim zemljama nicale su kompanije specijalizovane za izradu baš ovog kućnog aparata. Među prvim kompanijama veš-mašina u svetu bila je „Virpul korporacija“, koja je svoje prve proizvode izbacila na tržište 1911.
U decenijama koje su usledile ovaj aparat je usavršavan i s vremenom je dobijao nov izgled. Od nezgrapne velike drvene naprave mašina za veš se pretvorila u elegantan, lepo dizajnirani aparat koji se koristi svuda u svetu. Danas su ovi aparati pravljeni tako da zauzimaju što manje mesta i da se uklope u postojeći ambijent.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com