Buketić za sreću

Nema božanstva čija bi se lepota mogla meriti sa lepotom neveste. Velika je i uloga cveća u tom velikom danu.

Prema starim zapisima, utvrđeno je da su još od 400. godine pre naše ere neveste nosile venčiće od cveća i trava na glavama. Verovalo se da trave imaju moć da oteraju zle duhove, i to naročito ruzmarin, mirta i pšenica. Pšenica simbolizuje plodnost, a za ruzmarin i mirtu se veruje da donose sreću na domaće ognjište. Ruzmarin je svatovsko cveće, pa zato svaki svat mora biti njime zakićen, a devojke ga pripremaju na svečan način uoči venčanja. Ono što je u svetu već odavno zastupljeno – cvet kao modni detalj na reveru, ramenu, ruci ili vratu – kod nas se tradicijom očuvalo kao grančica ruzmarina za goste, a za mladoženju cvet iz bidermajera, kao i za kumove, a ponekad i za bližu rodbinu. U prošlosti su bile veoma popularne girlande upletene od platna i cveća, a nosile su se prebačene preko ramena.

Najraniji nagoveštaj okruglih buketa koji podsećaju na današnje zabeležen je u Evropi oko 1420. godine. Nekadašnje veze cveća pastelnih tonova ili egzotičnih vrsta kružno raspoređenih imale su jak uticaj na ondašnje mladence. Simbol kruga kao znaka večne ljubavi i danas priziva večnost i blaženstvo. Interesantno je da su u 17. veku i muškarci i žene nosili ove buketiće iz estetskih razloga. Poznati američki dizajner cveća Ruloda imao je na svom venčanju bidermajer, jer je cveće bilo njegova velika ljubav, baš kao i žena kojom se oženio. Ovi buketi dobili su ime u vreme bidermajer stila u umetnosti i životu. U to doba buket je pravljen u vidu niza koncentričnih krugova od belog cveća isprekidanih zelenilom koje je ograničavalo krugove. Ondašnje mlade imale su običaj da za veo zadenu i malo začinskog bilja, a neretko su bidermajeri bogatih udavača bili ukrašeni i detaljima od dragog kamenja.

Početak 20. veka doneo je i nov stil. Buketi su postali veći, trouglastog oblika i pravili su se od manjeg cveća, sa mnoštvom traka koje padaju, a za krajeve su bili vezani cvetići i zelenilo. Današnja moda je nešto drugačija. Svaki bidermajer je ličan, pa je zato izuzetno važno znati neke detalje o nevesti koja će ga nositi. On se mora prilagoditi stilu i boji venčanice koju će ona obući. Ne smeju se zanemariti ni tonovi njene šminke. Veličinom, nežnošću ili agresivnošću buket mora da odgovara visini i građi mlade.

Danas se u pravljenju cvetnih svadbenih aranžmana posebno insistira na plodovima iz prirode. Za ovakvo cvetno delo koriste se krive grane, mahovina, jabučice, tikvice i papričice, šišarke, suve pečurke, kora drveta i najrazličitije zelenilo. Nekada tako popularne trake, čipke i til danas se u bidermajerima javljaju samo kao detalji. U trendu su bela boja i šampanj sa zelenim detaljima. Moderni su monohromatski bidermajeri, što znači napravljeni od više vrsta cveća u istoj boji. Kad je reč o cveću, ruže su ipak cvet za sva vremena.

Svaki bidermajer je malo umetničko delo. Zato nije ni čudo da se danas neveste odlučuju za još jedan manji, sličan, koji će sačuvati, ili za minijaturnu kopiju koju će nositi na ruci, nadlaktici, a one modernije na članku. Ona koja uhvati bidermajer – neka odabere svoj, jer se zna šta joj sledi.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com