Nekada su važnu ulogu u našem organizmu imali svi ovi delovi tela, i umnjaci i trtica i mišići vanjskog uva. U budućnosti bi mogli izgubiti mali nožni prst jer nam ne treba pri hodanju, kažu stručnjaci.
Umnjak
Koja je svrha umnjaka, osim zagorčavanja života nedužnim ljudima? Bolno ih je pustiti da se mukotrpno probijaju na površinu razmičući susedne zube, a bolno ih je i izvaditi. Nekoć su bili korisni jer je ljudima trebalo više kutnjaka za žvakanje tvrdog povrća i mesa. Zbog napretka u pripremi jela i omekšavanju namirnica, umnjacima je značaj opao. Još su dve okolnosti učinile umnjake suvišnim, odnosno gnjavažom: ljudska se čeljust smanjila i suzila prostor za njihov rast, a poboljšana oralna higijena produžila je život ostalim kutnjacima.
Slepo crevo
Ovaj organ, poznat i kao apendiks, nalazi se na spojnici tankog i debelog creva, ali ne igra nikakvu ulogu u ljudskoj probavi. Stručnjaci veruju da je slepo crevo učestvovalo u probavi kad se čovek hranio ponajviše biljkama. Taj je organ i dalje važan kod biljojeda, ali ljudima je usled promene prehrane postao (gotovo) suvišan.
Istraživanje provedeno 2009. pronašlo je naznake da slepo crevo skladišti dobroćudne bakterije koje pomažu protiv dijareje. Dok ovi rezultati ne budu ponovljeni u novim istraživanjima, ovaj će organ ostati samo sinonim za bolnu upalu i hitnu operaciju.
Mišići vanjskog uva
Od ušne školjke do okolnih kostiju protežu se mišići spoljnog uva, koji omogućuju nadarenim pojedincima da strižu ušima i zabavljaju prisutne. Kod modernog čoveka ti mišići su zakržljali, ali kod naših predaka su bili dobro razvijeni. Služili su im da miču ušima u raznim smerovima radi boljeg hvatanja okolnih zvukova – kao što majmuni, mačke i mnoge druge životinje čine i danas. Kako se čovek udaljavao od divljine, tako je manje zavisio od istančanog sluha koji bi ga upozoravao na opasnost.
Treći kapak
Ostaci prozirnog trećeg kapka, poznatog i kao Plica semilunaris, vidljivi su u unutrašnjem uglu oka kraj suznog kanalića. Psi, ptice i gmazovi mogu navući treći kapak preko oka da ga zaštite od vlage ili prašine, a da pritom i dalje vide. Iako ljudima nije potreban za vid ili preživljavanje, treći kapak ipak ima namenu: prilikom pomicanja oka, osigurava oticanje suza i uklanja razne čestice. Ako ste hodali plažom po vetru, znate na što mislimo.
Krajnici
Dugo se verovalo da je ovaj par organa beskoristan i da je samo izvor smetnje jer se može bolno upaliti. Lekari su tvrdili da krajnici ili mandule skupljaju bakterije i ostatke hrane pa ih je najbolje odstraniti. U novije vreme je otkriveno da krajnici stvaraju imunosne stanice i tako pomažu u svladavanju bolesti. U prilog tome govori i istraživanje koje je pokazalo da ljudi bez krajnika češće traže lekarsku pomoć nego oni koji ih imaju. Takođe, navodno oni kojima su odstranjeni krajnici imaju veći rizik od debljanja.
Trtica
Trtica ili repna kost zaostatak je iz vremena kad su naši daleki prethodnici imali repove. Nalazi se na samom dnu kralježnice i sastoji se od triju do pet pršljenova, koji mogu biti odvojeni ili spojeni. Svrha repa je pomoć pri održavanju ravnoteže, što je naročito važno ako naglo menjate smer kretanja. Moderni ljudi ne moraju toliko često manevrisati kao naši preci u divljini pa sasvim dobro održavaju ravnotežu i bez repa. Ipak, evolucija ga nije uklonila u celosti. Naprotiv, na embriju između petog i osme nedelje raste nešto nalik repu, ali se ta tvorevina pre rođenja stapa s kičmom.
Telesna dlaka
Dlake na glavi, odnosno kosa, pomažu zadržati toplinu po niskim temperaturama, obrve sprečavaju znoj da nam se sliva u oči, a dlake na muškom licu igraju ulogu u polnoj privlačnosti. Ali, koja je svrha dlaka po telu i udovima? Dok su pre izuma odeće služile kao prirodna zaštita od hladnoće, danas koriste jedino industriji brijaćih aparata i drugih sredstava za uklanjanje dlaka.
Mišići podizači dlake
To su mali mišići spojeni glatkim vlaknima s folikulama dlaka. Kad se ti mišići stegnu, uzrokuju podizanje i uspravljanje dlaka, što obično nazivamo kostrešenjem. Osim za zagrevanje, ono je služilo još ponečem: antropolozi veruju da su nakostrešene dlake činile čoveka naizgled krupnijim, što mu je navodno pomagalo u teranju grabljivca. Zanimljivo je da se i danas kostrešimo kad smo preplašeni ili nam je hladno.
Muške bradavice
Bradavice se javljaju na svakom fetusu u prvih 60 dana nakon začeća, pre nego što se razviju spolna obeležja. Kod nositelja hromosoma Y tada u akciju stupa testosteron, koji uzrokuje rast muških polnih organa, ali ne dira već prisutne bradavice. Budući da bradavice muškarcima uglavnom ne smetaju, priroda ih nije dirala pa su opstale.
Budućnost anatomije
Ako nas pre ne zadesi apokalipsa, izgledno je da će se ljudska anatomija menjati i tokom narednih desetaka hiljada godina. Dr Metju Skiner, paleoantropolog sa Univerziteta u Kentu, izneo je predviđanja o daljnjoj evoluciji homo sapiensa zavisno od okolnosti u kojima bude živeo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com