Naučnici su utvrdili da ljudski organizam od davnina traži alkohol. I majmuni su pili tečnost iz fermentiranog voća. Ljudska žeđ za alkoholom i opijanjem verovatno svoje korene ima u paleolitu i bila je jako važna u razvijanju jezika, umetnosti i religije, tvrdi naučnik Patrik Makgovern.
Arheolog smatra da ljudi nisu počeli da uzgajaju voće i povrće primarno zbog hrane nego da bi mogli da prave alkohol. Od fragmenata taloga na posuđu tim ovog naučnika izvukao je uzorke i ponovo kreirao niz alkoholnih napitaka koje su trošili ljudi u dalekoj prošlosti.
- „Dodir Mide“ je piće koje je napravljeno na osnovu uzorka iz grobova u Turskoj starih 2.700 godina. To piće „može da prođe“ kao vino, pivo ili kao medovina. Pravi se od meda, ječmenog slada, belog grožđa i šafrana.
- Najstariji fermentirani alkoholni napitak dolazi iz Kine, kaže Makgovern. Tamo se „zamak Džijahu“, kako su ga nazvali naučnici, pio pre devet hiljada godina. Glavni sastojci tog pića su plodovi gloga, kinesko divlje grožđe, pirinač i med.
- „Teobromin“ se pio u Hondurasu pre 3.400 godina. Piće je tamnocrvene boje, pravi se od meda, čilija i kukuruza, a jedan od sastojaka je i kakao. Takođe je i najstariji čokoladni napitak koji su ljudi konzumirali.
- Alkohol se pio na područjima najstarijih civilizacija. Stari Etrurci su i pre 2.800 godina pili piće na bazi ječmenog slada i pšenice. Sadržao je i lešnik, šipak, kesten, med, detelinu, a kuvali su ga u bronzi.
- U Skandinaviji su se, otkrile su analize posuđa starog 3.500 godina, „zagrevali“ napitkom od pšenice, brusnice, meda, zobi i breskve.
Kako bi otkrio koji su sastojci korišćeni za koji napitak, Makgovern je pristupao dugim i kompleksnim analizama, ali kaže, ipak je urodilo plodom, piše „Dejli mejl“.
„Naš osnovni cilj je bio da pronađemo što je više moguće sastojaka i na osnovu toga pokušamo da ponovo napravimo alkoholni napitak. I, evo, uspeli smo“, kaže Makgovern, koji je napisao i knjigu, a skraćenu verziju studije objavilo je nekoliko naučnih časopisa.
On smatra da sam ljudski organizam od davnina traži alkohol. Njegova hipoteza je da ljudi u ustima imaju enzime koji odvajaju molekule etanola jednako kao što u pljuvački postoje enzimi koji izdvajaju šećere. Kaže da ljudi nisu jedini u evoluciji kojima je „suđeno“ da piju alkohol. I majmuni su pili tečnost iz fermentiranog voća, kaže ovaj američki naučnik.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com