Koliko su ljudi i majmuni slični? Sudeći po ponašanju orangutana, ovi majmuni sa Sumatre i Bornea bliski su čovekovi rođaci. Na malajskom jeziku reč orangutan znači „čovek iz šume“. Orangutan se služi šakama isto kao čovek, dok mu kratke noge retko koriste za hodanje po tlu. Kada hoda, dugim rukama se služi kao štakama koje mu pružaju dodatni oslonac.
Veći deo dana provodi na drvetu, sladeći se tropskim plodovima i prebacujući se s jedne na drugu granu tek da bi dospeo do još slađeg zalogaja. Ljubomorno čuva svoju teritoriju i plodne voćke. Čak poznaje i raspored zrenja voća i nepogrešivo se seli od drveta manga do šljive i smokve. Pored voća, jede i mladice, koru, mrave, termite, pčele, mlade ptice, jaja, insekte i veverice. Vodu pije s lišća, liže sa svog krzna mokrog od kiše i srče iz barica koje su se napravile u šupljim stablima, a ume i da koristi uvijene listove kao čašu. I noć provodi na drvetu, na platformi koju pred spavanje napravi od grana i lišća. U kišnoj sezoni pravi i „kišobran“ od velikih listova.
Kada se odrasli mužjaci sretnu, najčešće dođe do sukoba. Sve počinje upornim posmatranjem protivnika, naduvavanjem obraza, širenjem usana, keženjem zuba i cimanjem grana kako bi uljez pobegao. Ako takva taktika ne pokaže rezultate, mužjaci će se potući. Većina odraslih orangutana nosi ožiljke kao „uspomene“ na ovakve susrete.
Mladi orangutani uče kroz igru. Oni se jure, prevrću, ljuljaju na granama, a u igri mladih mužjaka neizbežno je i rvanje. Orangutani koji odrastaju u rezervatima, u koje mladunci često dospevaju pošto im lovci ubiju majku, vole da podražavaju i ponašanje ljudi s kojima se svakodnevno sreću. A najviše im se dopada umivanje i kupanje u potoku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com