Sigurno najčudnija zverka iz prirodne menažerije, platipus, izgleda kao da je sklepan od delova raznih pripadnika životinjskog carstva. A sada naučnici znaju zašto. Prema studijama, ova životinja koja polaže jaja po genetici je delom ptica, delom gmizavac, a delom sisar.
Genom platipusa je veoma važan, jer predstavlja kariku koja je nedostajala za bolje razumevanje nastanka ljudi i prvih sisara. To razumevanje predstavlja našu kartu za prošla vremena, kada su svi sisari polagali jaja i hranili svoje mlade mlekom.
Za poluvodenog platipusa, koji živi u istočnoj Australiji i na Tasmaniji, verovalo se da ima zajedničkog pretka kao i čovek, i to iz vremena pre oko 170 miliona godina.
Izgled ovog stvora je suviše čudan. Kada je prvi preparirani primerak stigao u Evropu, krajem 18. veka, biolozi su verovali da gledaju u neko izmišljeno čudo, sastavljeno od dabrovog tela i kljuna neke velike patke. Međutim, taj čudan miks delova tela očito se ogleda u njegovoj DNK, kako je pokazala studija.
Platipus je klasifikovan kao sisar, jer daje mleko i prekriven je debelim krznom, koje cene i lovci. Međutim, ova životinja ima i odlike gmizavca: ženke legu jaja, a mužjaci mogu da napadnu agresora otrovom kao kod zmija, koji se nalazi na njegovim zadnjim nogama. Odlike ptice tiču se njegovog latinskog imena – Ornithorhynchus anatinus, plovne kožice i kljuna sličnog pačjem. Dok ljudi imaju dva polna hromozoma, platipusi imaju deset, pokazala je studija.
Sa svojim očima, ušima i nozdrvama koje su blizu platipusi se uzdaju u svoje osetljive receptore, pomoću kojih traže plen pod vodom.
Poređenjem genoma platipusa s genomima drugih sisara naučnici će biti u mogućnosti da proučavaju gene koji su se sačuvali kroz evoluciju.
U zatočeništvu platipusi žive i do 17 godina. U divljini se hrane crvima, larvama insekata, rakovima i ribama, jedući do 20 procenata svoje telesne težine svakog dana. Mužjaci mogu da narastu i do 50 cm dužine i da teže oko 2 kg, dok su ženke manje i lakše za oko 20 procenata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com