Sigurno ste puno čitali i slušali o zabrinutosti zoologa i sve glasnijim upozorenjima da mnoge životinjske vrste nestaju i izumiru. Međutim, stanje sa biljnim svetom je još lošije.
Naučnici Najdžel Pitman, sa Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini, i Peter Jorgenson, iz botaničke bašte u Misuriju, napisali su a nedavno i objavili studiju u časopisu „Science“, gde ozbiljno upozoravaju na to da su se nad zeleno bogatstvo Zemlje nadvili tamni oblaci. Prema njihovom istraživanju, polovina biljnih vrsta je ozbiljno ugrožena i mogla bi da nestane do početka sledećeg veka. Oni smatraju da se najveći broj endemskih vrsta nalazi u tropskoj flori.
Alarmantna predviđanja, ukoliko se budu ispunila, sasvim sigurno će izmeniti izgled naše planete. Ostaje da se nadamo da će zalaganja i apeli savesnih stručnjaka uroditi plodom, a da će i generacije koje dolaze moći da uživaju u bogatom biljnom carstvu. Do tada, lepo putovanje u svet flore je ono koje vodi u afričku pustinju Namakvalend, koja se tokom dva meseca svake godine pretvara u raskošan, šaren i vrlo neobičan cvetni raj. Na površini koja zauzima svega 0,04% kopna na Zemlji u jednom delu južne Afrike smestilo se više biljnih vrsta nego u čitavoj Evropi. Da bi se rascvetale i pokazale u svoj svojoj raskoši boja i oblika, dovoljno je samo nekoliko kapi kiše. Da upoznamo neke od njih.
Bulbinella nutans, poznatija kao – mačji rep, raste samo u Namakvalendu. Protea cynaroides je nacionalni cvet Južnoafričke Republike. Svoje ime dobio je po čuvenom liku iz grčke mitologije – Proteju, koji je imao moć da menja svoj lik; to ime je dobio zato što postoji preko 100 varijanata njegovog cveta. Ixia leipoldtii pripada familiji irisa, a specifičnost mu je da cveta zimi. Još dva cveta iz iste familije su Moraea insolens i Sparaxis elegans. Aloe pillansii više podseća na žirafu, jer može da naraste i do 15 metara u visinu. Iako liči na kamenčiće, Lithops je ipak prava biljka. Rafflesia arholdi potiče sa Bornea, sa cvetom preko 80 centimetara u prečniku. Argyroderma skuplja vodu u listovima i tako opstaje u najsurovijim uslovima. U ugrožene vrste još spadaju i Betula uber – breza koja raste u Virdžiniji i od koje je preostalo samo 11 primeraka, kao i Abies nebrodensis – jela sa Sicilije, čiji je broj spao na 23 primerka.
Sigurno da u nedovoljno ispitanim delovima planete još uvek ima neotkrivenih biljaka, što i nije čudno, jer se među biljnim vrstama nalaze i one koje su vidljive samo pod mikroskopom.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com