Iberijsko poluostrvo može da ponudi mnogo više od borbe sa bikovima i flamenka. Zato, pođite na putovanje Španijom i uživajte u specijalitetima.
Postoji devet razloga za istinsko uživanje u španskim specijalitetima. Prvo je svakako šunka. Španija je širom sveta poznata po proizvodnji dimljene šunke – pršuta. Španska šunka se prvo drži potopljena u salamuru, da bi se posle toga sušila mesecima ili čak i godinama. Međutim, postoji razlika između iberijske šunke, koja potiče od iberijske svinje, i serano šunke, koja se dobija od bele svinje. Iberijske svinje gaje se na otvorenom i hrane se travama i raznim biljem. Iberijska šunka prepoznaje se po masnim naslagama boje mermera. Šunka ove vrste ima i jači ukus. Bele svinje se drže u zatvorenim oborima.
Sledeća stavka je brendi. Najbolji brendi je iz Hereza, bar tako tvrde dobri poznavaoci. Ponosni Grande mora se držati u buradima od američkog hrasta u kojima je prethodno godinama ležao šeri. Ako potiče iz Hereza, Puerta de Santa Maria i Sankular de Baramede, zove se Jeraz brendi.
Na trećem mestu je vino. Negovanje grožđa u Španiji dugo je čuvano kao tajna. U međuvremenu se počelo govoriti o visokom kvalitetu ovog vina. Vrste kao što su Tempranillo, Garnicha Tinta, belo Verdejo grožđe ili Albarino jesu garanti za dobro vino. Rijoha je najpoznatija vinarska oblast. Već u 19. veku seljaci su ostavljali grožđe da zri u takozvanim barricas; to je burad od hrastovine, koja daje vinu tipičnu aromu. Natpis kao što je Crianza, Reserva i Gran Reserva smeju da nose samo najbolja vina koja imaju garanciju o kvalitetu i podležu rigoroznim kontrolama.
Sledeće je – cava. To je poznato špansko kvalitetno penušavo vino slično šampanjcu. Oko 95% svih kavasa potiče iz vinarskog regiona Penedes. Bitno obeležje tog penušavog vina je to da ono bar devet meseci mora da stoji na kvascu. U zavisnosti od nivoa šećera, deli se na ekstra suvo, suvo, polusuvo ili slatko. Prepoznaje se po zvezdi na zapušaču.
Broj pet drži maslinovo ulje. Mediteranska kuhinja je nezamisliva bez maslina. One se tamo rado jedu i sirove, ali se češće koristi maslinovo ulje. Mnogi ne znaju da je Španija najveći proizvođač maslina na svetu, ali i najveći uvoznik. Arome maslina su veoma raznovrsne. Boja, koja sama po sebi ne govori ništa o kvalitetu masline i ulja, varira od svetlozelene do veoma tamne. Nipošto ne sme biti zamućeno, a najkvalitetnije je Virgen Extra.
Specijaliteti od sira takođe su još jedan zaštitni znak Španije. Ova zemlja nudi najraznovrsnije vrste sireva. Više od 120 sorti se i danas proizvodi u domaćinstvima, a od toga se najveći broj odmah šalje na svetsko tržište. Sirevi su različitih ukusa. Na severu se prave začinjeni tvrdi sirevi kao Queso Idiazabal iz Baskije, ili Queso Roncal, tipični planinski sir iz Pirineja, ili specijaliteti kao što je poznati Queso Cabrales sa svojim intenzivnim mirisom. U unutrašnjosti zemlje, gde su leta jako topla a zime hladne, čuven je Manchego, koji se izuzetno slaže sa čašicom manzanilja šerija. Čak su i španska ostrva dala svoj doprinos razvitku kulture sireva u tom regionu. To je, na primer, vrsta poznata pod imenom Queso Majorero iz Fuerteventure na Majorci ili Queso Mahon iz Menorke.
Ništa ne ide bolje uz špansku trpezu od slatkastog šerija. Šeri je jedinstveno piće – sme se praviti samo od grožđa iz takozvanog trougla u pograničnom području Herez de la Frontera. Proces proizvodnje je takođe interesantan: meša se šeri različite starosti, i to tri iz doba. Raspon ukusa ide od suvog do slatkog, a boja od jarkožute do mahagonismeđe. Suve vrste su Fino, Manzanilla, Oloroso. Sherry Medium je polusuv, a Golden blag ili sladak; Cream i Pale Cream su meki i aromatični.
Sledeće su kobasice. Recepti za njih stari su stotinama godina. Većina kobasica pravi se od svinjskog mesa. Nisu dimljene, već se lagano i prirodno suše na vazduhu. Chorizo je najpoznatija kobasica Španije; tamnocrvene je boje zbog crvene paprike. Crveno zlato La Manče važi za najbolji šafran na svetu – njegova cena može se meriti i cenom zlata.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com