Brave na vratima su nešto bez čega se ne može zamisliti život u moderno vreme. Vešti majstori osmislili su najmodernije varijante čuvara imovine, pa je kupcu danas omogućeno da u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima obezbedi svoj dom čeličnim bravama ojačanim letvama, ili onima sa dugačkim zupcima od metala, bravama sa specijalnim ključevima i tako dalje.
Ideja o zaštiti ljudi i imovine pomoću zaključanih vrata, po nekim istorijskim podacima, javila se veoma rano, pre nekoliko hiljada godina. Prve brave pravljene su od drveta, izgledale su veoma glomazno i grubo, a ključevi kojima su otvarane bili su veliki i teški.
Pretpostavlja se da su prve mehaničke brave nastale pre oko četiri hiljade godina u drevnom Egiptu. Bile su drvene, postavljane su na sredinu vrata i imale su specijalne drvene zupce koji su se pomerali pri otključavanju. Ključevi za ovakve brave pravljeni su od drveta i teško da su mogli da stanu u džep zbog svoje veličine. Brave se pominju u Starom zavetu, a oko 450. godine pre naše ere brave su postojale na ulaznim vratima u grad Jerusalim. U Evropi, prve brave stavljene su na crkve i katedrale, a tek kasnije na vrata domova u kojima su živeli obični ljudi.
Stari Rimljani počeli su da koriste brave napravljene u kombinaciji metala i drveta i usavršili su njihov izgled. One su bile manje i jače od svojih drvenih preteča, a ključevi kojima su otvarane takođe su promenili oblik – bili su zgodniji za čuvanje i pravljeni su od metala, pa su samim tim bili izdržljiviji.
Prva kompletno metalna brava pojavila se negde između 870. i 890. godine u Velikoj Britaniji. Napravljena od čelika, ova brava se po veličini i mehanizmu znatno razlikovala od drvene varijante. U vekovima koji su usledili ljudi su usavršavali tehniku čuvanja imovine. Lopovi nisu mirovali ni u dalekoj prošlosti, pa su smišljani razni načini da kuće budu što bezbednije. U devetnaestom i prošlom veku počela je da se razvija čitava industrija u ovoj oblasti, a poslednjih decenija na tržištu širom sveta neprestano se pojavljuju novi, jači i moderniji čuvari domova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com