Gradnjom bazena za vodeno bilje obogaćuje se sadržina vrta. Voda i biljke predstavljaće jedinstvenu celinu, ukras vrata, a i miran kutak za odmaranje.
Postoji nekoliko grupa biljaka koje prate vodene površine. Jedne rastu u blizini vode, na obalama reka, potoka i bazena, dok su druge u toku celog vegetacionog perioda u vodi, samo im listovi i cvetovi izbijaju na površinu i tako je ukrašavaju. Da bi u bazenu moglo da se gaji vodeno bilje, treba obezbediti dobru podlogu, to jest zemljište u kojem će se ukorenjivati. Dobrom podlogom smatra se baštenska zemlja pomešana s peskom i prevrelim stajskim đubrivom.
Drugi uslov za dobar uspeh cvetnih vodenih biljaka je kvalitet vode, bogatstvo mineralnim materijama i temperatura, koja treba da bude 15 do 20 stepeni. Ako je to moguće, bazen je najbolje puniti kišnicom. Voda iz vodovoda je „tvrda“, što nepovoljno deluje na život mnogih vodenih biljaka. Ako je voda siromašna mineralnim materijama, mogu se dodavati mineralna đubriva, da bi se pojačala bujnost vegetacije.
Od celokupne vodene površine treba saditi samo na jednoj trećini, da bi se istakla cela površina jezera ili bazena. Ni oko samog bazena ne valja preterivati s brojem vrsta, već treba zasaditi tri do četiri skladno ukomponovane i stvoriti interesantnu siluetu u vodenom ogledalu.
Od vrsta koje rastu u vodi najinteresantniji je lokvanj, mnogo gajena biljka zbog svoje izuzetne lepote, naročito u toku cvetanja. Da bi lokvanj procvetao u punom sjaju i lepoti, potrebno je da jezerce ili bazen u kojem se nalazi bude na suncu, da je voda potpuno mirna i da se preko leta zagreje 15 do 20 stepeni. Lokvanj može prezimiti na zaštićenom mestu, gde nema opasnosti od mrazeva. U plitkim bazenima preporučljivo je u jesen ispustiti vodu do dna, a lokvanje pokriti slojem suvog lišća debljine do 30 centimetara. Ako se lokvanj nalazi u posudama potopljenim u vodi, mogu se izvaditi i preneti u podrum, gde nema bojazni od mrazeva, a osigurana je i umerena vlaga. Ima više sorti lokvanja koje traže i različitu dubinu vode, od 0,20 do 1,20 metara. U zavisnosti od sorte, boja cveta lokvanja može biti bela, ružičasta, jarkocrvena i žuta.
Pored lokvanja, jedna od najlepših vodenih biljaka je lotos, poznat još u drevnom Egiptu. Cveta od jula do septembra krupnim svetloružičastim cvetom. Potrebna dubina vode za njegov rast je od 50 do 150 centimetara, a mesto sunčano ili polusenovito. Vrlo je osetljiv na mraz i zato ga preko zime treba obavezno zaštititi, kao i lokvanj.
Pored ovih biljaka, koje izbijaju direktno iz vode, postoje i takozvane močvarne biljke, koje zahtevaju veoma vlažna zemljišta, a podnose i duže zadržavanje vode. Sade se pored ivice bazena ili jezerca, te zajedno s lokvanjem i lotosom čine vešto komponovanu celinu. Najpoznatije od ovih vrsta su rogoz, žuta vodena perunika, zlatica ili žabnjak, a poznate su vrste još i šaševi, kareksi, bergenija, tradeskancija, jagorčevina i druge.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com