Zvuci prirode, posebno pevanje ptica, ključni su u izgradnji i održavanju naše povezanosti s prirodom. Nažalost, novo istraživanje otkriva da se zvuci proleća menjaju, a pevanje ptica širom Severne Amerike i Evrope postaje sve tiše i manje raznoliko.
Međunarodni tim predvođen istraživačima sa Univerziteta „Ist Anglija“ je putem monitoringa ptica širom sveta i snimanja pojedinih vrsta u divljini razvio novu tehniku s ciljem otkrivanja njihovog pevanja na više od 200.000 lokacija tokom poslednjih 25 godina.
„Prednosti našeg kontakta s prirodom su ogromne. Poboljšavamo fizičko zdravlje, ostvarujemo psihološke dobrobiti i povećavamo verovatnoću podržavanja i učestvovanja u aktivnostima zaštite životne sredine“, tvrdi jedan od autora istraživanja, dr Simon Batler, iz Škole bioloških nauka Univerziteta „Ist Anglija“.
„Pevanje ptica igra važnu ulogu u definisanju kvaliteta doživljaja prirode, no široko rasprostranjeni pad populacija ptica i promene u distribuciji vrsta kao posledica klimatskih promena znače da će se akustična svojstva prirodnih krajolika verovatno menjati. Međutim, ne raspolažemo istorijskim snimcima pevanja ptica za većinu lokacija obuhvaćenih našim istraživanjem, pa smo morali da razvijemo novi pristup kako bismo ih rekonstruisali“, objasnio je dr Batler.
Godišnji podaci o broju ptica upoređeni su sa snimcima više od hiljadu vrsta iz baze podataka Xeno Kanto, u kojoj volonteri postavljaju i beleže snimke ptičjeg pevanja i zvukova još od 2005. godine. Cilj istraživača bio je rekonstruisati istorijske zvučne pejzaže.
Akustičke karakteristike ovih zvučnih pejzaža potom su sortirane pomoću četiri indeksa dizajnirana za merenje akustične energije po frekvencijama i vremenu. Indeksi su vođeni složenošću i raznolikošću pevanja ptica među promatranim vrstama, te su sortirali njihovu raznolikost i intenzitet u celini.
Komentarišući rezultate istraživanja, dr Batler je rekao kako su otkrili široko rasprostranjeno smanjenje akustične raznolikosti i intenziteta prirodnih zvučnih pejzaža, podstaknuto promenama u sastavu ptičjih zajednica.
Ovi rezultati ukazuju da su prirodni zvučni pejzaži u proleće sve tiši i manje raznoliki, što potencijalno može uticati na ljudsko zdravlje i dobrobit“, kazao je dr Batler.
„S obzirom na to da ljudi pretežno čuju, a ne vide ptice, zbog smanjenja kvalitete prirodnih zvučnih pejzaža ljudi će najverovatnije i primetiti pad njihovih populacija.“
Istraživači kažu da nije lako predvideti odnos između promena u strukturi ptičjih zajednica i karakteristika zvučnog pejzaža.
„Uopšteno smo otkrili da mesta koja su doživela veći pad ukupnog broja ili raznolikosti vrsta takođe pokazuju veći pad akustične raznolikosti i intenziteta“, kazala je dr Katriona Morison, istraživač na Školi bioloških nauka. „Globalno otopljenje širi se planetom i šteti ljudima, flori i fauni. Ptice su takođe pogođene i to utiče na njihovo pevanje koje na sve ljude deluje opuštajuće i ugodno.“
„Na primer, gubitak vrsta kao što su ševa ili slavuj, verovatno će imati veći uticaj na složenost zvučne kulise nego gubitak određenih vrsta, poput vrana i galebova, čije nam pevanje nije preterano ugodno. Međutim, to takođe ovisi o brojnosti i raznolikosti drugih prisutnih vrsta“, dodaje Morisonova.
Nažalost, usred sve izraženije klimatske krize sada znamo za još jedan problem koji može doprineti manjoj povezanost ljudi s prirodom.
„Kako postajemo manje svesni svog prirodnog okruženja, takođe počinjemo manje primećivati ili brinuti za njegovo propadanje. Istraživanja poput našeg imaju za cilj da povećaju stepen svesti o prirodnim gubicima i pokažemo njihov potencijalni uticaj na ljudsku dobrobit“, kazala je dr Morison.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com