Da li je ljubav teža ili lakša u vreme društvenih mreža? Mišljenja su podeljena. Uzima se zdravo za gotovo da je lakše naći nekog posredstvom Interneta, kao i da je virtualna veza lakše održiva.
Može se pisati, četovati, stavljati slike, objavljivati emotivni status i slično, i sve to brzo i lako. Ova virtuelnost zahteva mnogo manje realnog napora nego starinski model, koji podrazumeva sastanak, razgovor uživo, doterivanje, ogovaranje, ali opet sa realnom osobom u realnom vremenu…
Razvoj veze je brži, a i romantika je dostupnija. Može se dobiti klikom na smajlija, cvetić ili u nekoliko slova na tastaturi pametnog telefona.
Ali, na društvenim mrežama, slažu se mnogi, a naročito oni koji dele pametna upustva usamljenim, prikazana je samo jedna verzija ljubavi. I to po pravilu, totalno ulepšana, budući da se odvija u sajber prostoru gde se rečima i slikama može odglumiti i dočarati gotovo sve, a najviše ono čega u stvarnosti nema. I što može biti posebo opterećujuće, ta verzija može se pretvoriti u pravi Internet košmar, ukoliko dođe do raskida. U tu priču se mogu onda uključiti prijatelji, pravi ili lažni, a povodi za raskid i ljubavnu svađu takođe mogu biti samo virtuelni. To jest, u stvarnom životu jednostavno ne bi mogli da se dese.
Zamislimo recimo, kako bi da je postojao Internet u to vreme u Veronii, izgledala ljubav Romea i Julije. Da li bi se njih dvoje upoznali preko lažnih „Fejsbuk“ ili „Instagram“ profila? Ko bi prvi od njihovih rođaka i prijatelja „provalio“ da su njih dvoje u vezi? Da li bi to smesta dojavio tamo gde treba anonimnim „sms-om“, „mejlom“ ili bi jednostavno „šerovao“ neki njihov zajednički post kako bi izblamirao obe zavađene porodice Kapuleti i Montegi?
Da li bi fratar Lorenco uspeo preko „mesindžera“ da pošalje poruku Romeou na vreme i da li bi kraj morao neizostavno da bude srećan?
Ili bi Julija i Romeo jednostavno blokirali jedno drugo, još pre prvog sastanka?
Ili bi se možda desilo sve slično, jer je ljubav ljubav bez obzira na drušvene mreže, Internet i ostala tehnološka dostignuća. Te da nema toliko dizajnihranih srca koliko zaljubljeni mogu da pošalju dopisujući se i ostavljajući u binarnom kodu svoje poruke u silnim serverima internet provajdera?
Društvene mreže omogućavaju ljubav na daljinu – da u svakom trenu postoji mogućnost direktnog kontakta sa dragom osobom, i psihološko umanjenje te razdvojenosti, zaista nikakav duh starinskih vremena ne može da zameni.
Ali, kad smo kod starinskih vremena, tu je i ljubomora, zli pratilac ljubavi. Brisanje prošlosti na društvenim mrežama često nije dovoljno, budući da drugi umeju da ne pristanu na istu opciju, tako da pojavljivanje neželjenih detalja – kao što su fotografije, ali i poruke, može mnogo da iskomplikuje ljubavnu situaciju. I još više, ponekad da se pretovori u okrutni ispit ne samo ljubavi, već i obične, svakodnevne ljudskosti, dostojan srednjevekovnog iskušenja.
Ali i tu ima leka, važno je dobro poznavati tehnologiju društvenih mreža. Jer, ako se koriste na pravi način, biće dobre sluge u ljubavnom životu. Ukoliko se otmu kontroli, mogu delovati gore od svih zlih veštica i pošasti. Zato, pazite kako volite na Internetu.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com