U XVII veku, nije bilo potrebno mnogo da bi neko bio optužen da „šuruje s đavolom“, posebno ako bi to bila žena – godine 1692. u Salemu, u američkoj državi Masačusets, 25 osoba osuđeno je i pogubljeno zbog veštičarenja, dok je stotinjak njih bačeno u tamnicu gde su i umrli.
Francuski onlajn časopis Terrafemina objavio je 10 kriterijuma po kojima su se sudije iz tog doba rukovodile kako bi nekog optužile da je „sotonov saveznik“.
Dovoljno je bilo da ste žena pa da budete sumnjivi. Među optuženima u Salemu 1692. bilo je i muškaraca, ali su žene bile daleko brojnije.
Na udaru su bile kako mlade devojke tako i starice: najmlađa osoba optužena za veštičarenje, Doroti Gud, imala je svega četiri, a najstarija, Rebeka Ners, 71 godinu.
Nije valjalo ni da ste previše siromašni, da ne možete da se sami izdržavate, ali ni da ste bogati.
Saru Gud, Dorotinu majku, prijavili su njeni susedi jer je često kucala na njihova vrata, moleći za hranu. Obešena je 1692. kao veštica.
Finansijski nezavisne žene, takođe, su bile a priori sumnjive.
Vešticama su proglašavane i tvrdoglave žene „bez dlake na jeziku“, koje su same donosile odluke bez da se konsultuju s muškarcem.
Ako je žena imala mnogo dece, govorilo se da nije normalno biti tako plodan, a ako nije mogla da zatrudni onda je to bio „pouzdan znak“ da je reč o veštici.
Grupa žena bez pratnje muškarca bila bi odmah osumnjičena da sklapa pakt s đavolom, kao i loše domaćice u čijim bi se domovina pronašli pokvareni mlečni proizvodi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com