Program koji proverava da li su učenici u sastavima kopirali tuđe tekstove pokazao je da je neobjavljeni rukopis iz 1567. godine verovatno poslužio kao izvor za više od 20 delova drama Vilijama Šekspira.
Nezavisni naučnik Denis Mekarti i profesor Koledža “Lafajet” Džun Šliter veruju da je delo Džordža Nota pod naslovom “Kratka rasprava o pobuni“ (A Brief Discourse of Rebellion ) poslužilo kao inspiracija za nekoliko čuvenih dijaloga u Šekspirovim delima, nakon što su ih testirali putem programa za detektovanje plagijata „WCopyfind“, prensoi Srbija Danas.
U više od 20 pasusa, uključujući i proročanstvo Lude u tragediji “Kralj Lir” i poređenje rasa pasa sa različitim klasama muškaraca u “Makbetu”, naučnici su prepoznali Nortovo delo.
– Do sada još nijedan stručnjak za Šekspira nije proučavao rukopis i verovatno ga je malo ko pročitao. Naša analiza međutim, pokazuje da ova rasprava ne samo da je jedini postojeći, verovatno nekopirani, dokument koji je bitno uticao na Šekspirov kanon, već i jedan od tekstova koji su najviše uticali na njega – pišu naučnici u novoj knjizi objavljenoj u saradnji s Britanskom bibliotekom.
Kao primer naučnici navode uvodni monolog Vojvode od Glostera u drami “Ričard III”, gde je program detektovao osam termina koji se nalaze „veoma blizu jedan drugom“: staklo, proporcija, lepo, odlika, deformisan, svet, senka i priroda. Pošto su te reči – koje se pojavljuju među 77 reči u Nortovom rukopisu i među 92 reči u Šekspirovom – propustili kroz bazu podataka o 60.000 engleskih dela, Mekkarti i Šliterova nisu uspeli da nađu nijedno u kome se u samo jednom pasusu od 200 reči pojavljuje tih osam reči.
Naučnici tvrde da “verovatnoća slučajnog preklapanja tih pojmova iznosi jedan prema milijardu”. Inače, Šekspir se prema više različitih izvora, smatra za najvećeg pisca na engleskom jeziku i dramaturga svetskog glasa. Opus Šekspirovih dela koja su sačuvana do danas sastoji se od 38 pozorišnih komada, 154 soneta, dve duge narativne i nekoliko drugih poema. Njegovi pozorišni komadi su prevedeni na mnoge žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi.
Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu, te postoje mnogobrojna nagađanja oko njegove seksualnosti, verskih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju stvarno njegova.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com