Nekada davno, kako siromašnim, tako i bogatim devojkama, hvalili su njenu veštinu veza kao dokaz da će biti vredna i sposobna supruga.
Čak su i devojčice u internatima učile da vezu goblene. Bila je to cenjena veština i umetnost koja je postala tradicija.
Vez po pismu, vez po broju, kosovski vez, vez sa zlatnim nitima, samo su neke od tehnika veza. Neke tehnike postoje još iz srednjeg veka. Postoje zapisi o vezu na srpskom srednjovekovnom dvoru.
Vez deo naše tradicije, ali ova umetnost skoro da je nestala. Nekoliko puta poslednjih godina, zaživeo je trend vezenih modnih dodataka, ali je uvek bio kratkog daha. Vez se može naći na odevnim i ukrasnim predmetima, peškirima, posteljini i zavesama.
Motivi su se obično uzimali iz prošlosti, ali je svaka vezilja davala svoj pečat i tako su nastajali i novi motive koji su se prenosili kroz generacije. Vez je bio odraz materijalnog stanja, ugleda u društvu i nacionalne pripadnosti.
Najpoznatija tehnika veza kod nas je Kosovski vez. Njegova izrada sastojala se od preciznih bodova. Ovaj vez bio je vredan divljenja i rado se pokazivao. Posebno se izdvajao bogati Kosovski vez na ženskim košuljama. Najpoznatija vezilja bila je Jefimija koja je izvezla pokrov za mošti kneza Lazara. Pokrov od crvene svile
izvezen je tekstom molitve zlatnim i srebrnim nitima.
Gobleni – Istorija postojanja goblena datira još od 15-og veka. Poslednjih godina, savremenim pristupima ovoj tehnici, goblen je uspeo da se svrsta u moderan hobi. Napoznatiji gobleni su Vilerovi gobleni. Postoje i Vilerovi gobleni sa motivima “Kosovke devojke ”, koju je naslikao Uroš Predić.
Vezenje goblena zahteva strpljenje i posvećenost radu. Danas gotovo da ne postoji devojka koja zna da veze. Na našim prostorima postoje ženska etno – udruženja sa ženama koje se bore da sačuvaju ovu tradiciju od zaborava.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com