Da li ste čuli za hleb koji je postao simbol srpskog duha i snage
Tain – legendarni hleb srpskih vojnika.
Da li ste ikada čuli za tain? Možda ste ga videli na policama u prodavnici, ali niste znali šta je? Tain je poseban ražani hleb koji je srpskoj vojsci tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata davao potrebnu energiju i snagu. Ovaj hleb je bio neizostavan deo sledovanja, prateći svakog vojnika kao simbol opstanka i izdržljivosti.
Tain je vrsta tradicionalnog hleba koji se pravi od kombinacije raženog i belog brašna, a zbog tog sastava mogao je dugo da traje. Ova mešavina je pružala vojnicima energiju i izdržljivost na bojnom polju. Zanimljivo je da se testo za tain tradicionalno pravilo sa svežim kvasnim testom, a ne sa starim i tvrdim kvascem.
Sam naziv „tain“ potiče iz turskog jezika i znači sledovanje. Svakog dana, srpski vojnici dobijali su veknu hleba težine 800 grama kao deo svoje dnevne ishrane.
Da je ovaj hleb bio od neprocenjive važnosti za svakog srpskog vojnika, svedoči i činjenica da je torbica za hleb bila obavezan deo vojne uniforme. Tain je često bio jedina hrana koju su vojnici imali tokom ratova, i mnogima je omogućio da prežive u teškim uslovima i oskudici.
Istorija vojničkog hleba
Proizvodnja taina započeta je neposredno posle srpsko-turskih ratova. Zahvaljujući svojoj nutritivnoj vrednosti, ovaj hleb je postao glavni deo ishrane srpskih vojnika.
Porcija od 800 grama taina bila je dovoljna da vojnicima obezbedi potrebnu energiju za izvršavanje vojnih zadataka. Vojnici su najčešće jeli samo tain, ali kada su imali priliku, kombinovali su ga sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikom. Sir je obezbeđivao proteine neophodne za pokretljivost, dok su pasulj, luk i paprika obezbeđivali i proteine i vitamine. Na početku rata, dok su uslovi to dopuštali, vojnicima su davane i suve šljive ili drugo sušeno voće.
Priča o vojniku kojeg je tain spasao
Postoji priča o Aleksu Zdravkoviću, srpskom vojniku iz Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kome je hleb služio kao amajlija. Kada je kretao u Prvi balkanski rat, majka mu je savetovala da ne pojede prvi komad taina koji dobije, već da ga sačuva kao talisman. Tokom svih ratnih godina, Aleksa je nosio taj prvi komad hleba sa sobom i verovao da ga je on zaštitio – nijedan metak ga nikada nije pogodio.
Aleksa nije bio jedini vojnik koji je verovao u zaštitnu moć taina. Mnoge majke su savetovale svoje sinove da sačuvaju prvi vojnički hleb kao amajliju za sreću i zaštitu na bojištu. Prema legendi, posle svake bitke, vojnici koji su preživeli stiskali su torbicu sa tainom, ljubeći parče već buđavog hleba i zahvaljivali Bogu na preživljenju.
Porodica i naslednici Aleksa Zdravkovića godinama su čuvali ovaj hleb kao dragocenu amajliju. Prvo vojničko sledovanje koje je Aleksa dobio još 1912. godine sada je izloženo kao eksponat u Muzeju Ponišavlja u Pirotu.
Recept za tain:
Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.
Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:
• 3 čaše brašna
• 2 kafene kašičice sitne soli
• četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
• jedna i po čaša vode
Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70% raženog brašna i 30% belog.
Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.
Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.
Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.
Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!
(agromedia.rs)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com