Dijamanti su večni, tako kažu. Ipak, uz dovoljno zagrevanja i kiseonika, svaki dijamant može da plane u sekundi.
Dijamanti se sastoje od atoma ugljenika, baš kao i ugalj. Treba im malo više da bi se zapalili, ali to se može desiti, što potvrđuju brojne demonstracije na Jutjubu. Trik je u stvaranju odgovarajućih uslova kako bi čvrsti dijamant mogao da reaguje sa kiseonikom, koji je inače potreban za paljenje vatre.
„Taj čvrsti ugljenik morate pretvoriti u gasni oblik, tako da može da stvori reakciju sa vazduhom kako bi se dijamant zapalio“, rekao je Rik Sahleben, penzionisani hemičar i član Američkog hemijskog društva.
Koji je najbolji način za to? Toplota – i to velika. Na vazduhu sobne temperature dijamanti se pale na oko 900 stepeni Celzijusa, prema rečima fizičara Univerziteta za zapadni Teksas AiM Kristofera Barda. Radi poređenja, visokoisparivi ugalj (ugalj koji sadrži relativno visoku količinu gasova koji se lako oslobađaju) zapali se na oko 667 stepeni, dok se drvo zapali na 572 300 ili manje stepeni, u zavisnosti od vrste.
Kada se prvi put zagreje, dijamant će zasijati crveno, a zatim belo. Toplota omogućava reakciju između površine dijamanta i vazduha, pretvarajući ugljenik u gasni ugljen-monoksid bez boje i mirisa.
Ta vatra, međutim, predstavljaće samo sjaj. Negovanje plamena na površini dijamanta obično zahteva dodatni podsticaj: 100 odsto kiseonika, a ne sobni vazduh, koji ima samo 22 odsto kiseonika. Ovo povećanje koncentracije daje reakciji sve što je potrebno da se održava. Ugljen-monoksid koji se diže iz dijamanta pali se u prisustvu kiseonika, stvarajući vatru koja kao da pleše na površini kamena.
„Gotovo sve neverovatno gori u čistom kiseoniku“, rekao je Sahleben.
Prema Gemološkom institutu Amerike (GIA), čak i bez čistog kiseonika dijamanti mogu biti oštećeni plamenom. Dijamant koji je zahvaćen vatrom u kući ili prekomernom zlatarskom bakljom obično se neće dimiti, već će goreti na površini dovoljno da izgleda zamagljeno i belo.
Kada ugljenik sagori u kiseoniku, ta reakcija stvara ugljen-dioksid i vodu. Čisti ugljenični dijamant bi tako teoretski mogao potpuno da nestane ako gori dovoljno dugo. Međutim, većina dijamanata ima bar neke nečistoće poput azota, pa malo je verovatno da će reakcija biti tako jednostavna.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com