Ako pijete kafu, verovatno znate sve o razlici između arabike i robuste, kafi s kofeinom i bez njega, ali neke detaljnije činjenice o omiljenom napitku malo ko zna. Sigurno ste primetili da vam samo miris kafe može dati malo energije i pre nego što popijete svoj prvi gutljaj. Naravno, to nije dovoljno da biste preskočili svoju šoljicu kafe. Kafa je jedan od najpopularnijih napitaka, pa vas možda neće iznenaditi kada čujete da je kafa drugi najprodavaniji proizvod na svetu (posle ulja), a u njenu proizvodnju je uključeno 25 miliona farmera u više od 50 zemalja.
Ali, koliko znate o istoriji kafe? Pastiri su pronašli kafu u Etiopiji 800 godina pre Hrista
Tačnije, legenda kaže da su koze pronašle kafu početkom 9. veka. Pastiri su primetili da se koze ponašaju vrlo čudno i energično nakon što pojedu bobice kafe. Zatim je lokalni monah napravio napitak s bobicama i popio ga, nakon čega nije mogao da spava celu noć. Taj događaj je označio rođenje šoljice kafe. Ipak, u najranijoj upotrebi, kafa se koristila kao hrana. Mišala se s masnoćom da bi se napravile energetski bogate grickalice.
Kafa je voće
Zrna kafe su zapravo seme biljke koja veoma podseća na višnju. Šta se događa s bobicama iz kojih se vadi seme? Sve se baca. Neke kompanije, zabrinute zbog tolike količine otpada, proizvele su brašno od kafe koje je napravljeno od sušenog voća kafe. Kažu da ima ukus oraha koji je pomalo gorak, međutim prehrambena vrednost je iznenađujuća. Brašno od kafe je bogat izvor vlakana, antioksidanata, gvožđa, proteina i kalijuma, prenosi Health & Human Research.
Zabranjena je mnogo puta kroz istoriju
Kafa je bila zabranjena u Meki 1511. godine, jer su zvaničnici bili sigurni da je ona izazvala radikalno razmišljanje. Italijanski svećenici su otišli korak dalje u kasnom 16. stoljeću označavajući kafu kao vražju tvorevinu. Osmanski sultan Murat IV. je 1623. godine institucionalizovao kazne zbog ispijanja kave, poput batinanja ili bacanja u more. Još jedan pokušaj zabrane kafa dogodio se 1777. godine kada je Fridrik II. Pruski, poznat kao i Fridrik Veliki, treći kralj Pruske, zabranio kafu, jer je smatrao da ona ugrožava potrošnju piva.
Raste dobro samo u blizini ekvatora
Danas se kafa uzgaja uglavnom u Brazilu, koji proizvodi 40% svetske proizvodnje, što je dvostruko više od proizvođača koji su na drugom i trećem mestu, Kolumbije i Vijetnama. Svaka od ovih lokacija uživa u toplini i vlazi tokom cele godine, što je klima koja odgovara kafi.
Najskuplja kafa na svetu
Manje od pola kilograma ove kafe košta 600 dolara. Za toliki novac, mora da je nešto posebno. Kafa nosi naziv „uwak“ i pravi se od izmeta divlje životinje koja se zove cibet i koja živi u Indoneziji. Ova životinja obožava plod kafe, ali ne može da svari zrna. Noću se penje na drveće, bere i jede samo najbolje bobice kafe. Tu počinje proces prirodne obrade. Zrno se fermentiše u njenom stomaku pre izlučivanja. Ovaj proces stvara zrna koja nisu gorka. Nakon što ih izbaci iz svog organizma, zrna se izdvajaju iz njenog izmeta.
Kafa je zdrava
I na kraju, ne trebate da se osećate loše zbog ispijanja kafe. Naravno, ako pijete u velikim količinama i stavljate puno šećera, to svakako nije zdravo. Oni koji piju kafu imaju zdravstvene koristi od nje, jer kafa sadrži visok nivo antioksidansa, kalijuma, mangana i B vitamina. Od kafe se ne možete predozirati. Potrebno je popiti više od 100 šoljica da biste uneli smrtonosnu dozu kofeina.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com