Pravoslavna crkva i vernici danas slave Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg – Ivanjdan.
Pre no što je arhangel Gavrilo objavio čudesno začeće device Marije, objavio je čudesno začeće starice Jelisavete, Zaharijeve žene. Zaharija nije odmah poverovao rečima koje je čuo i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Kada su se sakupili rođaci zbog obrezanja i davanja imena detetu, otac Zaharija, budući nem, napisao je na daščici ime Jovan i istog trenutka progovorio.
O ovom čudesnom događaju pročulo se po celom Izrailju, te je glas stigao i do cara Iroda, koji je naredio da se pokolju sva muška deca po Vitlejemu. Jelisaveta je uspela da sa svojim sinom Jovanom pobegne i sakrije se u nekoj pešteri. Tu je uskoro i preminula, a dečak je ostao sam u pustinji, prepušten staranju Boga i anđela Božijih.
Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje Crkva.
Sveti Jovan Preteča bio je jedan od proroka jevrejske sekte Nazarećana. Prema hrišćanskoj legendi, on je krstio Isusa Hrista u reci Jordan.
Srbi ga posebno poštuju i kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.
U nizu živopisnih običaja na Ivanjdan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, praćeno pesmom devojaka.
U predvečerje toga dana, u mnogim slovenskim krajevima palile su se po brdima ivanjske vatre (kresovi), oko kojih se igralo i pevalo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com