Svaka trinaesta osoba na svetu piše i dominantno se služi levom rukom, a 13. avgust je Međunarodni dan levorukih, dan kada se govori o levorukima koji žive u okruženju u kom je sve prilagođeno dešnjacima.
Zašto je neko levoruk, a neko dešnjak? Niko, pa ni nauka, ne zna tačan odgovor na ovo pitanje. Veruje se da genetika ima veliki udeo u tome, a to potvrđuju i najnovija istraživanja.
O levorukima postoje razna, najčešće pogrešna verovanja na koje se danas osvrnuo list Hafington post. Tako postoji predubeđenje da levoruki žive kraće i da češće stradaju u nesrećama, što su nedavne studije demantovale.
Veruje se, takođe, da su siromašnjiji (Bil Gejts?), manje inteligentni (Albert Ajnštajn?), manje daroviti (Leonardo da Vinči, Mikelanđelo?), ali spretniji u sportu i seksu.
Osim navedenih, među poznatim „levacima“ su i Betoven, Bah, Čarli Čaplin, Pol Makartni, Džimi Hendriks, Julije Cezar, Aleksandar Makedonski, Napoleon i Barak Obama.
Sklonost da većinu radnji obavljaju levom rukom nije isključiva karakteristika ljudi već i pojedinih životinja. Naime, u junu su ruski istraživači sa Univerziteta u Sankt Peterburgu ustanovili da je čak 95 odsto kengura levoruko.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com