Srpska pravoslavna crkva i vernici, 10. juna, slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a 10 dana pre Duhova. U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki mu je značaj oduvek narod davao vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349., a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.
Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje – Spasovdan.
Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Gospod Isus Hristos se posle svog vaskrsenja javljao apostolima još četrdeset dana i učio ih kako da propovedaju i šire njegovu veru. U Jevanđeljima je zapisano ukupno jedanaest javljanja. Posebno je značajno Hristovo javljanje apostolima kada je među njima bio i Toma, koji u početku nije verovao da je njegov Učitelj vaskrsao.
Tek kada je video vaskrslog Hrista i svojim rukama opipao rane od klinova, njegova sumnja je pobeđena. Zato i danas u narodu postoji izreka za onoga ko sumnja i ne veruje da je „neverni Toma“.
Hristos se vazneo na nebo sa Jeleonske (Maslinske) gore blizu Jerusalima u prisustvu svih apostola. Blagoslovio ih je i rekao im da idu u Jerusalim i da, provodeći vreme u molitvi, očekuju silazak Duha Svetog, koga će im On poslati i koji će ih utvrditi u svakoj istini, duhovno naoružati i ohrabriti da podnesu sva iskušenja ovog sveta.
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
Običaji na Spasovdan
Kao i za mnoge verske praznike, tako se i za ovaj vezuje mnogo običaja.
Na ovaj dan žene deca se ne kupaju, žene ne umivaju, a muškarci ne briju. Takođe, ne treba spavati popodne, da se ne bi dremalo preko cele godine.
Za Spasovdan se obavezno klalo jagnje, kao žrtva svecu. Spremala se cicvara. Vernici su posle obreda u crkvi goste vodili kući na bogat domaćinski ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se ispred crkve gde se slavilo uz piće i pečenje.
Krst je sastavni deo Spasovdanskog rituala. Narod u nekim krajevima još uvek veruje da na Spasovdan svako obavezno treba da od leskovih grančica napravi krstić. On se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća, svuda gde je potrebna zaštita od demona i loših čini. Stari su verovali da će upravo ovi krstići da sačuvaju od zla preko cele godine one koji su ih napravili.
Proslava gradske slave prekinuta je 1947. godine, a kao slava Beograda ponovo se slavi od 1992. godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com