Pravoslavni vernici danas slave veliki praznik – Ivanjdan, rođenje svetog Jovana – Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg.
Nijedan svetitelj nema toliko puta spomen u godini – obeležava se rođenje, usekovanje, sabor, tri obretenja Svetog Jovana čije se ime vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Jedini je, od svih velikih proroka koji su propovedali Hristov dolazak, video Spasitelja.
Današnji praznik zove se još i Igritelj, jer se veruje da sunce ovoga jutra igra na nebu. Naziva se i Biljober, jer su, veruje se, bilje i trave danas posebno lekovite.
Po običajnom kalendaru, pletu se venci od ivanjskog cveća u koji se stavlja beli luk da kuću čuva od groma.
Čak i voda dobija posebnu moć.
U mnogim krajevima, pale se ivanjske vatre, oko kojih se nekada igralo i pevalo.
Prema običajnom kalendaru, tri dana pre i tri dana posle praznika, ne ulazi se u vinograd.
Kaže se da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan. Praznik uvek pada u vreme Petropavlovskog posta, pa se ovog dana ne mrsi. Ponegde se organizuju i vašari.
Na vrata kuća na današnji dan postavljaju se venci od cvetova kantariona i tu bi trebalo da ostanu tokom cele godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rođenje sunca da bi bile ružičaste poput toga. Ubrano bilje se čuva kao lek protiv raznih bolesti.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade malo žita u lonac. Na Petrovdan treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice poput prstenova, sigurno će se venčati ove jeseni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com