Kao druga deca, i 11-godišnjak Kiro nosio se sa školskim nasiljem u školi. Najviše ga je mučilo to što ne može da se uklopi.
„Neka deca su draga prema tebi samo ako si i ti u onome što oni vole. Neću sam sebe da silim da budem ono što nisam“, zaključio je Kiro.
Jednog dana dok je gledao televiziju setio se ljudi koji žure u podzemnoj železnici. Shvatio je da postoji puno ljudi kao što je on, kojima bi dobro došao savet ili ohrabrenje pa je odlučio da napravi nešto po pitanju toga.
„Mislim da sam dovoljno mudar da mogu da nekome dam dobar savet“, zaključio je, a njegovi roditelji su se složili s tim. Tako je dečak odlučio da postavi svoj mali sto i dve stolice na Bedford stanici u Bruklinu i ponudi pet minuta savetovanja za cenu od dva dolara.
Tamo se nalazi svake nedelje po dva sata i sluša ljude i njihove ljubavne, poslovne i životne probleme. „Nisam znao šta da očekujem, Hoće li svi buljiti u mene ili mi se smejati… Ali onda su videli da sam to shvatio ozbiljno pa su i oni“, izjavio je.
Ljudi su počeli da dolaze s pravim problemima slušajući šta Kiro ima da im kaže. „Nedavno mi je jedna žena rekla da joj je Kiro rekao ono što je celo vreme duboko osećala u sebi“, izjavio je njegov tata Adam za Njujork Post.
Kiro je zaključio kako svi uglavnom razmišljaju o ljubavi – ili su nezadovoljni stanjem u vezi ili se brinu da nikada neće naći pravu osobu za vezu. Njegov savet za takve ljude je: „Došli smo na ovaj svet. Rođeni smo da nas neko voli. Razmišljajte tako.“
Većina ljudi iz škole ne razume šta on to radi ni zašto, ali nije mu ni bitno jer je sada našao nove prijatelje na stanici u Bruklinu. Svima je pomogao svojom ljubaznošću i slušanjem, a oni su njemu pomogli da konačno negde pripada.
„Svima treba pomoć ponekad. Ne možeš prolaziti kroz život bez pomoći“, zaključio je Kiro.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com