Pravila postoje da bi se kršila – poznata je izreka. Međutim, u Australiji se ova izreka verovatno nikada ne čuje.
Putnici koji idu za Australiju pri ulasku u ovu polusocijalističku zemlju, kako je samo stanovnici najmanjeg kontinenta nazivaju, mogu da računaju samo na najrigoroznije moguće poštovanje propisa. Ne samo da je dobiti australijsku vizu jedna od najtežih stvari na svetu već je i ulazak na njenu teritoriju jedan od najmučnijih, kao i izlazak iz nje. Ne računajte na to da će vam Australijanci oprostiti bilo šta. Svaki kilogram preko 20 kilograma prtljaga biće striktno naplaćen, a ni najslađi osmesi neće vam omogućiti da unesete dve torbe u kabinu umesto jedne u putničkoj klasi, što dopuštaju čak i Nemci i Švajcarci. Svaka semenka ili list koji unesete u Australiju biće vam oduzet, a o životinjama da i ne govorimo – njima sledi karantin.
Još gore i bizarnije je to što slamnate šešire ili predmete od bambusa koje ste kupili, recimo, na Fidžiju morate da ostavite u poseban prostor koji će temeljno proveriti carinici, bio-jedinice ili iznjuškati psi. Neki nesrećni putnici koji su dolazili u Australiju iz Afrike ostali su i bez svojih cipela ili papuča i morali su da uđu u Australiju bosi, jer je „njihova obuća doticala afričko tle“!
Ne dao vam Bog da imate išta od narkotika ili da ste u Australiji ostali dan duže nego što viza propisuje – dobićete dugogodišnje ili čak doživotne zabrane ulaska u zemlju. Nikada nećete moći da uđete u Australiju ako ste u svom policijskom kartonu imali bilo kakav dodir sa zabranjenim supstancama.
Australija je zemlja blagostanja, izraženog osećanja za sigurnost i socijalnu pravdu, i vrlo je organizovana. U njoj se zločini i kršenja pravila ne praštaju. Ko bi samo rekao da su njeni prvi doseljenici bili upravo – robijaši.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com