Potraga za životom van Zemlje traje decenijama, ako ne i stotinama godina, ali za sada bez uspeha. Međutim, neka naučna, ali i druga otkrića, u ovoj godini možda su nas približila istini o mogućnosti postojanja vanzemaljskog života.
Signali iz pravca zvezde Proksima Kentauri
Naučnici su nedavno identifikovali misteriozni energetski zrak iz pravca zvezde najbliže našem Sunčevom sistemu. Signal iz okoline zvezde Proksima Kentauri emitovan je u elektromagnetnom spektru na frekvenciji od 980 megaherca. Signal se neobjašnjivo menjao tokom emitovanja, a promena je bila nalik onoj koju izaziva kretanje planete. Proksima Kentauri udaljena je samo 4,2 svetlosne godine od nas i sastoji se od zvezde i jedne kamenite planete veće za 17 odsto od Zemlje, koja je u nastanjivoj zoni i mogla bi da sadrži tragove vode, piše Lajvsajens.
Da li su prvi vanzemaljci – bakterije
Astrobiolozi su u septembru objavili da postoje potencijalni dokazi života u gornjim slojevima oblaka na Veneri. Ukazali su na prisustvo fosfina u tim oblacima, a taj gas je na Zemlji uvek u vezi sa oblicima života. Naučnici pretpostavljaju da bi taj život na Veneri mogle da budu bakterije.
One su u stanju da prežive u Venerinim oblacima sumporne kiseline, koji su po temperaturi i pritisku slični uslovima na Zemlji, ali ispod kojih se nalazi paklena površina Venere.
Da li je Oumuamua vanzemaljskog porekla
Oumamua, telo koje leti kroz svemir, a neki naučnici tvrde da je u pitanju vanzemaljska sonda
Naučnici su pre dve godine primetili objekat u obliku cigare koji lebdi kroz Sunčev sistem i nazvali ga Oumuamua. Preovlađujuća teorija je da se radi o kometi, ali bliža posmatranja otkrila su da ovaj objekat menja brzinu, kao da ga nešto ubrzava. Pojedini naučnici, kao što je Avi Leb sa Univerziteta Harvard, izneli su teoriju da se radi o vanzemaljskoj sondi koja koristi „sunčeva jedra“, odnosno radijaciju zvezda koja je lagano ubrzavaju. Drugi naučnici su to osporavali, tvrdeći da se možda radi o hidrogenskom ledu, koji se topi i tako, poput raketnog sistema, ubrzava objekat. Međutim, Leb je to osporio u novoj studiji, kojom dokazuje da bi se taj led odavno istopio, pre ulaska u naš Sunčev sistem.
Objavljeni tajni video snimci NLO
Američka vojska objavila je video-snimak neidentifikovanih letećih objekata da bi, kako stoji u saopštenju Ministarstva odbrane, potvrdila incidente koji su se odigrali 2004. i 2015. godine.
Reč je, naime, o video-snimcima koje su zabeležili piloti američke mornarice i na kojima se vide nepoznati leteći objekti. Tvrdnje da bi moglo da se radi o vanzemaljcima, podgrejao je i bivši direktor CIA Džon Brenan, koji je komentarisao „pomalo drsko i arogantno od nas da verujemo da nigde u celom svemiru ne postoji drugi oblik života“, ali je dodao da to možda ne odgovara ideji onoga što nužno smatramo „životom” već se možda radi o fenomenu koji još ne razumemo.
Okeana u svemiru ima više nego što mislimo
Planete koje imaju okeane, odnosno znatne količine vode na ili ispod površine, mnogo su češće u Svemiru nego što mislimo. Vode ima i u našem Sunčevom sistemu, ne samo na Zemlji, pa je nađena na Jupiterovom mesecu Evropi ili Saturnovom mesecu Enceladusu.
Naučnici su, ispitivanjem 53 planete van našeg Sunčevog sistema, koje su po veličini slične Zemlji, utvrdili da čak na četvrtini možda ima vode.
„Bube“ dišu vodonik, možda to mogu i vanzemaljci
Velika većina živih bića na Zemlji ne može da opstane bez udisanja kiseonika, ali njega u kosmosu nema puno, procene su da čini samo 0,1 odsto ukupne mase univerzuma, u kom preovladavaju vodonik (92%) i helijum (7%). Međutim, naučnici su u maju ove godine utvrdili da dobro poznata bakterija ešerihija koli, ali i kvasac, jednoćelijska gljivica, mogu da opstanu i bez kiseonika. One su u sredini sačinjenoj samo od vodonika ili helijuma, uspele čak i da rastu, ali sporije nego uz kiseonik, pa naučnici misle da bi moglo da ukaže kako negde postoji život i bez kiseonika.
Život oko crnih rupa
Naučnici su izneli tezu da crne rupe u svemiru ne moraju da gutaju sve što im se nađe u blizini, već da planete oko njih mogu da stvore stabilne orbite. Njih bi, umesto neke zvezde, mogla da greje energija koja se proizvodi dok crna rupa guta kosmičke zrake pozadinske radijacije.
Možda vanzemaljci tragaju za nama
Jedan od ciljeva mnogih naučnika je potraga za vanzemaljcima, ali možda i oni tragaju za nama. Naučnici su u oktobru napravili katalog sa više od 1.000 obližnjih zvezda, iz čijih planetarnih sistema bi neka civilizacija mogla da primeti život na Zemlji.
Većina vanzemaljaca je verovatno već mrtva
Nova naučna studija, koju su uradili NASA i Kalifornijski tehnološki institut, ukazuje da je velika verovatnoća kako se optimalni vremenski okvir za razvoj vanzemaljskih civilizacija dogodio oko 8 milijardi godina nakon formiranja Mlečnog puta i da su se takve civilizacije više nego verovatno već samouništile. Dakle, mnogo pre nastanka života na Zemlji. Oni su do tog nalaza došli proučavajući frekvenciju nastanka smrtonosnih super-nova, vreme potrebno da jedna civilizacija nastane i koliko je vremena potrebno za razvoj oružja koje može da dovede do samouništenja.
Možda ih ne nalazimo jer tražimo sami sebe
Naučnici veruju da je jedna od velikih prepreka u potrazi za vanzemaljskim životom to što tražimo sami sebe, odnosno oblik života koji podseća na naš. Međutim, život na drugim planetama možda ima potpuno drugačiji oblik od onog na Zemlji, pa sada antropolozi predlažu da u potrazi ne treba samo tražiti vanzemaljski život samo na takav način, već otvoriti i druge mogućnosti.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com