Naučnici su otkrili novu populaciju pigmejskih plavih kitova u Indijskom okeanu, koji su decenijama uspevali da ostanu skriveni uprkos svojoj veličini. Istraživači su otkrili nepoznate kitove analizirajući akustične podatke prikupljene podvodnim akustičnim detektorom za otkrivanje nuklearnih bombi, zahvaljujući kojem su čuli jedinstvenu pesmu.
Nova populacija pigmejskih plavih kitova (Balaenoptera musculus brevicauda) – manja podvrsta plavog kita koja dostiže maksimalnu dužinu od 24 metra –nazvana je populacijom Čagos, po grupi ostrva u Indijskom okeanu u blizini kojih je otkriveno njihovo stanište.
„Još uvek otkrivamo nestale populacije najveće životinje koja je ikada živela. To je još jedan dokaz teškoće proučavanja života u okeanu“, rekla je za „Lajv sajens“ Trejsi Rodžers, morski ekolog sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji.
Detektori bombi
„Plave kitove je generalno teško naći. Industrijskim kitolovom dovedeni su do ivice izumiranja i vrlo sporo se oporavljaju.“, rekla je glavna autorka Emanuela Liroj, post doktorantkinja na Univerzitetu u Novom Južnom Velsu.
Prema Centru za biološku raznolikost, trenutno na južnoj hemisferi živi oko 5.000 do 10.000 plavih kitova, a pre industrijskog lova bilo ih je oko 350.000. Preostali su često usamljeni na velikim područjima što ih čini lakšom metom za lovce.
„Najbolji način da ih proučimo je pasivni akustički nadzor, ali to znači da moramo da imamo hidrofone koji snimaju u različitim delovima okeana“, rekla je Emanuela Liroj.
U Indijskom okeanu su postavljeni ograničeni naučni akustički nizovi, a tim istraživača koristio je podvodne detektore nuklearnih bombi koji pripadaju Organizaciji o ugovoru o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBTO) – međunarodnoj grupi koja koristi globalnu mrežu podvodnih akustičnih releja za otkrivanje ilegalnih testova nuklearnih bombi u okeanima. Ovo je istraživačima omogućilo pristup dugoročnom skupu podataka o buci širom Indijskog okeana.
„Podaci CTBTO-a su važna međunarodna imovina. Mislim da je u redu što je isti sistem koji svet čuva od nuklearnih bombi dostupan istraživačima i omogućava mnoštvu naučnika, uključujući i nas, da se bave naukom o moru što ne bi bilo moguće bez tako sofisticiranih hidroakustičkih nizova“, rekla je Rodžersova.
Pesme plavih kitova
Nakon analize podataka, istraživači su otkrili određenu pesmu plavog kita koja se ranije nije čula.
„Pesme plavih kitova vrlo su jednostavne u smislu da ponavljaju isti obrazac, ali svaka podvrsta i populacija plavog kita ima drugačiji tip pesme“, rekla je Lirojeva.
Generalno, pesme plavih kitova su duge, imaju nisku frekvenciju – ponekad ispod one koju ljudi mogu da čuju (ispod 20 herca) – visokog intenziteta i ponavljaju se u redovnim intervalima. Ali različite grupe kitova imaju pesme koje se razlikuju u trajanju, strukturi i broju različitih odeljaka.
Pesma Čagosa, koji pripadaju novoj pigmejskoj populaciji, ima tri dela, od kojih je prvi najsloženiji, a slede dva osnovna dela.
„Ova nova pesma kitova bila je dominantan deo zvučne kulise u Centralnom ekvatorijalnom Indijskom okeanu u poslednjih skoro 18 godina“, rekla je Rodžersova.
Zbog rasprostranjenosti pesme, istraživači su uvereni da pesma pripada potpuno novoj populaciji, a ne samo nekolicini usamljenih pojedinaca. Međutim, tačna veličina nove populacije ostaje misterija.
„Nažalost, nemamo predstavu o veličini populacije plavog kita. Akustične ankete nam još ne mogu dati ove informacije“, rekala je Lirojeva.
Još jedna vrsta plavih kitova
Vizuelna identifikacija je i dalje potrebna da bi se definitivno potvrdilo postojanje populacije Čagos, ali istraživači su uvereni da će to biti samo pitanje vremena.
U decembru 2020. druga studija koja koristi akustične ankete, čiji su koautori Trejsi Rodžers i Emanuela Liroj, otkrila je još jednu novu populaciju plavih kitova u blizini Omana.
„Ovo nas vodi do pet populacija plavih kitova u Indijskom okeanu“, rekla je Rodžersova i dodala da ova otkrića ne bi bila moguća bez akustičnih istraživanja.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com