Brojnost različitih vrsta biljnog i životinjskog sveta mogla bi do kraja ove decenije da se smanji za čak 67 odsto u odnosu na njihovu brojnost od pre pola veka, navodi se u danas objavljenom „Izveštaju o živoj planeti 2016“Svetskog fonda za prirodu (WWF).
Prema najnovijem izveštaju objavljenom na sajtu WWF, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca manje su za 58 odsto u odnosu na 1970. godinu.
Ovakav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji, dodaje se u izveštaju.
„Tokom naših života divlje vrste nestaju do sada neviđenom brzinom“, izjavio je generalni direktor WWF -a Marco Lambertini.
To je, kako ističu u Fondu, prvenstveno posledica ljudskih aktivnosti na planeti Zemlji.
Stoga ta organizacija poziva na neophodne promene globalnih sistema za proizvodnju hrane i energije u svrhu opstanka vrsta i ekosistema širom sveta.
Lambertini ističe da je biološka raznovrsnost temelj zdravih šuma, reka i okeana.
„Nestanu li vrste, ekosistemi neće moći da nam obezbede čistu vodu, vazduh, hranu i klimatske uslove koje nam sada pružaju. Imamo sve mogućnosti da rešimo to pitanje, i moramo početi odmah da ga rešavamo ako želimo da sačuvamo planetu radi našeg ličnog opstanka i boljitka“, rekao je Lambertini.
Trenutno poljoprivredne površine zauzimaju oko trećine ukupne površine Zemlje i njihovo navodnjavanje čini skoro 70 odsto potrošnje vode.
U „Izveštaju o živoj planeti“ predlažu se i rešenja za promenu načina na koji proizvodimo i konzumiramo hranu kako bismo osigurali da se ceo svet hrani na održiv način.
Izveštaj je usmeren i na temeljne promene globalnih energetskih i finansijskih sistema koje su neophodne kako bi se ispunile potrebe u pogledu održivosti budućih generacija.
Podaci o neprekidnom nestajanju biljnih i životinjskih vrsta i narušavanju ekosistema, posebno slatkovodnih, alarmantno upozoravaju da se mora smanjiti opadanje stope biološke raznovrsnosti na kojoj počiva život na Zemlji, rekla je direktorka WWF programa u Srbiji Duška Dimović.
Kako kaže, ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili uništite.
„Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili nećemo zaštiti prirodu, moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od nje”, rekla je Dimović.
Izveštaj WWF-a pokazuje da moramo razmisliti o načinu na koji proizvodimo, konzumiramo, merimo uspeh i cenimo životnu sredinu.
Takođe, potrebna je hitna promena sistema koju će sprovesti pojedinci, privatni sektor i vlade, radi prelaska sa kratkoročnog i neperspektivnog na vizionarski pristup kojim se poštuju buduće generacije.
Izveštaj WWF o živoj planeti priprema se na svake dve godine kao sveobuhvatna studija o stanju svetske biološke raznovrsnosti i zdravlju planete.
Dajući pregled stanja o zdravlju naše planete i uticaju ljudskih aktivnosti na planetu, nudeći moguća rešenja, namena izveštaja je takođe i da pruži podršku vladama, zajednicama, preduzećima, kompanijama i organizacijama za donošenje odluka o korišćenju i zaštiti resursa planete.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com