Tajna Bermudskog ili kako ga neki zovu i Đavoljeg trougla je bila i ostala večita misterija. Pokušaji da neko objasni ovaj fenomen gledajući ga sa naučne strane uvek ostaju polovični.
Ako se objasni da instrumenti na brodovima i avonima otkazuju, kompas poludi, radio veze nema i na kraju posada izgubu kontrola nad brodom ili avonom te ih proguta okean sve usled vremenskih nepogoda, to bi bio samo jedan deo objašnjenja, jer niko do sada nije dao neko racionalno objašnjenje gde su ostaci brodova i aviona. Da je reč o nekoliko slučajeva verovatno se ne bi ni pričalo o tom području.
Lokacija jugoistočno od SAD, između Floride, Bermudskih ostrva i Portorika, poznata je kao „Bermudski trougao“, i iako ne postoji pod tim imenom ni u jednoj nautičkoj ili geografskoj karti, ne postoji čovek koji ne zna o čemu je reč.
Poznat je još i kao „Đavolji trougao“, „Ivica izgubljenog sveta“ i mesto je na kojem godinama na misteriozan način nestaju avioni, brodovi, ljudi… Uvek po istom scenariju – posade krenu, jave se bazama i onda odjedanput prekinu komunikaciju i zauvek iščeznu. Podaci govore da je u „Bermudskom trouglu“ do danas nestalo više od osam hiljada ljudi.
Površina „trougla“ je oko milion i po kvadratnih kilometara, a zapisi da se tu nešto „čudno“ događa postoje još iz doba Kristofora Kolumba. Tokom svojih mnogobrojnih putovanja u brodskom dnevniku je zabeležio: „Vidim neobično igranje svetlosti na horizontu, velika svetleća lopta pala je sa neba, a kompas se čudno ponaša. Može da se desi da nikada ne napustimo ove vode, ali neću to reći posadi, jer znam koliko su sujeverni“.
Postoje dokumenta koja objašnjavaju nestanke i navode da su mnogi od njih pogrešno interpretirani i preuveličani, kao i da su posledica ljudske greške ili otkazivanja tehnike. Uglavnom se radi o podacima zvaničnih agencija i službi, i u svim piše da se prirodno okruženje i klima nimalo ne razlikuju od drugih oblasti u okeanu, te da nema dokaza o bilo kakvim „natprirodnim pojavama“.
Ipak, mnogi nestanci do dan danas nisu razjašnjeni i objašnjeni, a neki teoretičari tvrde da iščezavanja letelica, brodova i ljudi ne može biti prosta ljudska greška ili slučajnost, već da se radi o delovanju „viših sila“ ili vanzemaljske inteligencije, koja poznaje antigravitacione tehnike. Oni tvrde da vanzemaljci imaju bazu na dnu okeana u kojoj ispituju život naše planete, a energija koju njihovi napredni uređaju emituju obara avione i potapa brodove koji se previše približe. Postoji i maštovita teorija da je za nestanke „kriva“ tehnološki moćna civilizacija Atlantide, koja se od nestanka ovog ostrva razvijala daleko od očiju modernog sveta i svoju moć utemeljila na poznavanju energije kristala. Jedna o varijanti je i da postoji „rupa u vremenu“, odnosno da su svi nestali i dalje živi, da postoje na istom prostoru, ali u drugom vremenu, u „paralelnoj dimenziji“.
Može se čuti da je sve zavera američke vlade koja u oblasti „trougla“ ima istraživački centar AUTEC (Atlantic Undersea Test and Evaluation Center) ili jednostavnije AREA 51. Navodno, aktivnosti ovog centra, odnosno eksperimenti koji se u njemu izvode, izazivaju elektromagnetne talase koji uzrokuju anomalije na vodi.
Jedan američki pilot svedočio je da je 1965. godine leteći iznad ovog dela mora video neobičan prizor u vodi. U prvom trenutku pomislio je da je u pitanju kit, jer je sa neba sve izgledalo kao velika, tamna „mrlja“. Međutim, kada se približio ugledao je nešto nalik na podmornicu, savršenog oblika i svetlucave površine. Ali, čim se približio „podmornica“ je momentalno nestala, kao da je more progutalo.
Slično je zapisao i jedan japanski avijatičar, koji je u vodi video strukturu piramidalnog oblika, koja je, kada joj se približio, izletela iz vode poptuno „neprirodnim“ načinom kretanja. Kada je izronila, naglo je počela da menja boje – prvo je bila bela, pa narandžasta, zatim purpurna i jarko crvena, da bi za nekoliko trenutaka postala potpuno crna. Pokušao je da je prati, ali je ona odletela „brzinom svetlosti“ i nestala iz videokruga pre nego što je stigao bilo šta da dokumentuje fotografijom.
Naučnije teorije govore da je sve posledica delovanja metanskog gasa sa dna okeana, nepredvidljivosti karipsko-atlanske klime, prirodnih katastrofa (zemljotresa, oluja, uragana…). Topografija je „idealna“ za nezgodne jer je magla česta i vrlo gusta. Profesor Džozef Monagan i student Dejvid Mej sa Univerziteta Monak u Australiji, na osnovu okeanografskih istraživanja, otkrili su da na morskom dnu u ovom području postoje značajne količine metan-hidrata, što izaziva erupcije, tektonska pomeranja i velike mehure koji se dodatno šire putujući prema površini. Naučnici tvrde da ti mehuri, u momentu kada izađu na površinu, mogu da prevrnu i velike brodove, a gas koji se tom prilikom oslobodi ulazi i u motore aviona, što izaziva velika oštećenja i ruši letelicu u more.
Pre nekoliko godina objavljeno je da je na dnu mora u oblasti „trougla“ pronađena velika piramida od stakla ili kristala. Ova neobična struktura, navodno, otkrivena je pomoću sonarne tehnologije i bila je na dubini preko 2.000 metara. Veća je od svih poznatih piramida i potpuno je glatke površine. Četvorougaona baza je duga 300, a široka 200 metara, a vrh doseže oko 200 metara iznad morskog dna. Kako na vrhu postoji rupa, voda, navodno, prolazi velikom brzinom što stvara podvodni talas i vrtlog. Objašnjenje je da se zbog toga formira i izmaglica na površini, kao i vir koji povlači brodove i čamce na dno.
Što se tiče nevolja sa kompasima, naučnici tvrde da u ovoj oblasti postoje neobične magnetne anomalije koje utiču na kvarenje uređaja. Međutim, niko nema objašnjenje zašto nikada nijedna olupina nije pronađena, kao ni tela nestalih posada.
Upravo zbog čudnih okolnosti i neobjašnjivih tajni koje godinama okružuju ovu oblast, „Bermudski trougao“ je jedna od najvećih svetskih misterija, fenomen koji je česta tema naučne fantastike, ljubitelja paranormalnog i istraživača.
Jedan od prvih zabeleženih incidenata dogodio se 1918. godine kada je američki brod „Kiklop“ sa 306 članova posade nestao bez traga. Nije pronađen nijedan ostatak, a izostalo je i bilo kakvo objašnjenja šta se dogodilo.
Ipak, najveći nestanak u „Bermudskom trouglu“ zabeležen je 5. decembra 1945. godine kada je bukvalno iščezlo pet američkih bombardera. Poleteli su iz Floride u rutinsku kontrolu, ali se nikada nisu vratili na odredište. „Let 19“ javio se kontrolnom tornju da je misija obavljena i da se vraćaju u bazu, ali su odjednom upali u oluju i prekinuli komunikaciju. Pilot Čarls Tejlor zbunjeno je dispečarima pokušavao da objasni gde se nalazi i šta se dogodilo, a poslednja informacija koju je uspeo da prenese je da su negde iznad floridskih ostrva, poznatijih kao „Keys“. Posle prekida komunikacije letelice su zauvek nestale, a nikakav trag o njima nije pronađen do danas. Mornarica SAD sve je objasnila greškom pilota i slučaj je zatvoren. Njegova majka, međutim, nije mogla da se pomiri sa tim da njen sin bude okrivljen, pa je samoinicijativno istraživala, trudila se da dokaže njegovu nevinost i da je savesno obavljao svoj posao. Posle mnogobrojnih ronilačnih ekspedicija i stručnih tumačenja u zvanične knjige razlog za nestanak letelica zaveden je kao – nepoznat.
Godine 1963. godine potonuo je i tanker „Marina Sulphur Queen“ koji je pre tog kobnog puta isplovio čak 63 puta i bezbedno se vratio u luku. Ovaj, za tadašnje vreme moćan brod, nestao je sa 39 članova posade, a sve što je pronađeno bilo je nekoliko jakni i ličnih stvari mornara. Sin kapetana broda nije želeo da se priča na tome završi, pa je godinama pokušavao da sazna istinu, otvorio i internet stranicu kako bi dobio što više informacija. Organizovana je i ronilačka ekipa, za sve se zainteresovala i televizijska stanica „Bi-Bi-Si“. Međutim, i ovoga puta bilo kakvo logično objašnjenje je izostalo.
Nestanak posade nemačkog broda „Anita“ zabeležen je 1972., dok je 1997. godine nekoliko ljudi nestalo sa privatne jahte. Poslednji incident dogodio se pre desetak godina kada se američki avion preletajući „Bermudski trougao“ potpuno zaledio i ozbiljno oštetio. Pilot je uspeo da avion sa 22 člana posade bezbedno spusti na zemlju, ali američka avijacija do danas nije objasnila šta se dogodilo.
Naziv „Bermudski trougao“ prvi put se pojavio 1964. godine u jednom novinskom članku koji je objašnjavao misterizne nestanke, ali je ime postalo opšteprihvaćeno tek kada je Čarls Berlis napisao istoimenu knjigu 1974. godine. Izazvala je veliko interesovanje, pa je doživela i filmsku adaptaciju.
O „Bermudskom touglu“ postoji i bezbroj dokumentaraca koji su emitovani na televizijskim stanicama National Geographic, Explorer, History. a ovaj neobični fenomen i danas zaokuplja pažnju i stručne javnosti i laika.
KRISTALNA SFERA EGIPATSKOG BOGA
Doktor Rej Braun, 1970. godine organizovao je ronilačku ekspediciju i video neverovatan prizor – pred njim je u dubinama Atlantika plutala neobična, glatka, piramidalna struktura. Uspeo je u nju da uđe, a svedočio je da je, uprkos tome što nije bilo izvora svetlosti, piramida neobično sijala. U njoj je našao kristalnu sferu koju je izneo na površinu. Tvrdio je da se jako čudno osećao, da je imao utisak da je neka sila prisutna i da gospodari sferom, kao i da mu je autoritativni glas naredio da se više nikada ne vraća na to mesto!
Sferu je čuvao od očiju javnosti sve do 1975. godine plašeći se reakcije američke Vlade. Svi koji su je videli i dodirnuli tvrde da su se jako čudno osećali i da sfera ne može biti sa „ovog sveta“. Emitovala je čudne magnetne talase, od kojih su kompasi „ludeli“, a metali se magnetisali. Stvarala je neprijatan osećaj u stomaku kod svih koji su je videli i osetili, a svi su imali identične senzacije i opisivali je kao „natprirodnu silu koja ih je potpuno obuzimala“.
„ĐAVOLJE MORE“ U JAPANU
Uz istočne obale Japana, i delu Filipinskih voda postoji „đavolje more“, deo vode koji poseduje identične „magnetske“ sposobnosti kao i „Bermudski trougao“ i u kojem se takođe događaju misteriozni nestanci. Iako ni na ovom mestu ne postoje logična objašnjenja za nestanke i nesreće, japanski stručnjaci tvrde da kompasi ne rade i da se nestanci događaju zbog aktivnosti podvodnih vulakana, čije erupcije izazivaju mini-cunamije i vrtloge od kojih stradaju brodovi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com