Kada je Džejms Vat usavršio parnu mašinu, ljudi su, sasvim prirodno, razmišljali kako da je iskoriste za brodove. Jedan od prvih parobroda izgradio je Amerikanac Robert Fulton 1807. godine. Brod se zvao Klermon. Plovio je gonjen bočnim točkovima s lopatama, ali je imao i katarke i jedra. Svoju prvu plovidbu obavio je uzvodno rekom Hadson, od Njujorka do Albanija, prosečnom brzinom oko sedam kilometara na sat.
Moreplovci su bili nepoverljivi prema brodovima na pogon parnom mašinom. Jedrenjaci su bili lepi i, uz pomoć vetra, brzi.
Prvi brod koji je 1838. godine prešao Atlantik samo pomoću parnog pogona zvao se Sirijus. Parobrodi su sve više građeni, ali su svi imali bočne pogonske točkove s lopatama i katarke, tako da su mogli da koriste i jedra. Kompanija „Kunard“ je 1840. godine izgradila četiri parobroda za stalnu plovidbu do Amerike. Poznato je da drvo pluta na površini vode, a da gvožđe tone. Ipak, novi brodovi s gvozdenom konstrukcijom su plovili. U Bristolu je 1844. godine spušten u more brod Velika Britanija. To je bio najveći brod gvozdene konstrukcije toga doba. Umesto pomoću bočnih pogonskih točkova s lopaticama, ovaj brod je plovio pomoću elise, ali je još imao jedra sa šest katarki.
Preteča parobroda s točkovima bio je kreativni izum starih Rimljana, koji su dobro koristili točkove s lopaticama kao što su oni koje je pokretala voda na vodenicama. Osmislili su da ako bi se taj princip iskoristio tako da točkove pokreće snaga mišića, onda bi to moglo da pokrene i plovni objekat kroz vodu.
U Barseloni su 1543. godine izgrađeni mali remorkeri s točkovima s lopatama koje je pokretalo 40 ljudi. Oni su kasnije ustupili mesto parnoj verziji koju je britanska mornarica koristila protiv Kineza 1840. godine. Međutim, i Kinezi su imali brodove s lopatastim točkovima. Britanci su bili iznenađeni, jer su bili ubeđeni da su Kinezi prekopirali njihovu ideju. Međutim, činjenica je da su Kinezi najmanje hiljadu godina ranije već gradili brodove s točkovima. Verovatno si uh izumeli u petom i šestom veku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com